Коло

Сада, када је много посла око летнне у њивама, и када сељаци од мрака до мрака без престанка обрађују своја поља, за сеоску омлади■у добро је дошао један недељни вашар да се одвоје од земље, да забораве на посао и да се провеселе. Ономад иа вашару у Реснику, крај Београда, било је врло весело. Већ од раног јутра, после службе божнје у цркви, започела је врева на вашару. Сеоска омладина долазила је са свих страна, обучена у богата стајаћа одела, тако да је изгледало као на некој модној ревији народне ношње. Глаеове продаваца заглушивала је свирка хармоника и тамбурица, разговор, гласан смех, тоиот ногу и песма. Коло је тресло на неколико места, једни су надигравали дру-

ге, такт игре бивао је еве бржи, играчи задиханији. И тако је то трајало цео дан. Момци су загледали девојке. Ту су иашли многи, који су се по мало загледали, прилику да се упознају, они који су се волели могли су да буду цео дан заједно, дата је по која реч и као резултат биће сватова на јесен. Пријатељице су се поред кола напричале до миле воље, а другови један другом препричавали доживљаје. Тек пред вече вашариште се полако почело празнити, Престајала су кола, утишала се свирка, а сеоска омладина разилазила се кући уз песму и смех да сутра опет прилегне над земљу-хранилицу своју. Али ће сећање на вашар остати још дуго свеже и пријатно .. .