Коло

2

дошла је-мода шпанских шешира са високом тврдом „главом 4 *. У цругој поливини седамнаестог века јавили су се такозвани тророги 'пеи»ири. који су се у осамнаестом веку претворили у шешире са два рога. Године ]790 јавили су се гаешири округла облика. а високе „главе 44 а Обод ове врсге шенЈИра мењао се тако да је најнослв дошлА до облика цилиндра. Овај шешир задржао се у мОди током целог деветнаестог вска, Дилиндар је у самој ствари посгао за време француске револуније. која је желела у првом реду да збрише све класне разлике А када се нрви цилинцар појавио. човек који га је носио био је исмејан, Па ипак црни цилиндар убрзо је освојио цео свет. У првој и другоЈ десетини деветнаестот века почеле су га чак носити и даме, Касније су га даме задржале само уз костим за јахање. Има крајева (делови Немачке) који су цилиндар прихватили тако да је

пе. Сваки крај има своје одлике Радни свет се ^арочито много користи качкетом. Женски шешири чине засебно поглааље. Они се толико мењају према моди, да би ваљало написати читаву дебелу књигу, да би се само побројало оно што су а«ене у току векова носиле на глави.

На наЈсловеој страни: Полазак у варопз (Снимак: А. Симић)

Главни гредните' Мића Димитпи^евић * Уоелник Вошгсо Токив * За 'ЈкугогоаФиЈе: Алексанлап Симић * Потеж Ђовђе Лоба* чев * V т>*дништво Поенкапеова 81 Телзфон 2^-010 * Власник ш издавчч Огпско ичлардчкс А Д Јовав Таповић * Ч тминиотоапиЈа Печан 'ка Лв 31. В <»огг ^т Г рл 24-001-10 ГПтампа .ГПтампаовја Крогпач** А П Печанска тлина бо. 81. Тромесечна претплата 70.— дииара.

Па онда огрни капут и брзо дођи да ми отвориш врата... Објаснићу ти све! Мала нагло снђе низ басамаке; она Зна где мајка држи кључ; уведе пријатеља Обрадовића у кућу, Он је очински подигне на руке, попе у собу да је поново успава Он се смешкаше на њу; али и она на њега. — Сад, мала Лелице, треба да заспиш. — Али никако пре него што ми испричаш неку причу. Ти знаш толико лепих! — Али. ја сам ги их све испричао. — Не мари. испричај опет! И Душан Обрадовић. мислећи на мамицу. прича малој можда десети пут, случај о човеку који |е погрешио пут и изгубио сву срећу свога живота. просто стога што се на раскрсници путева упутио на једну страну уместо да иде на пругу, — Видиш. Лелице. како мало треба да се погреши. Али навгу малу Лелу водиће добра вила и, кад буде требало илсЈг^ у-

да оиа бира, они ће је поелати путем који води срећи — Хвала ти што си ми рекао ово; сад ћу моћи да лепо сањам. Узмн сад и ти моју руку да би ее што пре успавала! Само. немој да урадиш као мамица. и да ме напустиш чим очи склопим. Обећаваш? ■— 05ећавам. Спавај мирно. Међутим, г-ђа Милић заједно са Не« надовићима отишла је до виле свог пријатеља Душана Обрадовића. Звонили су и нико им није отворио. Зашто V кући нема никога? Зашто? Тако се пита г-ћа Милић. чије срце нагриза потајна љубомора. Њен пријатељ је бесумње у овом тренутку са неком женом. Иначе би већ требао да буде ту ... Још је свега иет минута до часа дозвољеног кретања Када би се негде задржао морали би га срести. Ето већ и њене куће. Неналовићи се опраштају с њоме пред њеним вратима. Она ће причекаги још који мииут да види неће ли наићи . . Не, нигде га нема. И она полако улази у кућу ...

ПЕТАР Н. СТОШИЋ

уУ^Чош у најстарије доба људи су поV чели да покривају главу Од та* да па до данас чаштитник главе променио Је најразноврсније облике као што се и аанас врло често јављају све нови и нови облици. Код Грка и Римљана постојало је неколико врста капа од којих је најраспрострањенија била капа звана пилос Она је имала узан обод. а ве.лику и тироку „гл.аву", Затим је била капа пелазос са малом „главом 1,4 , али ободом чудноватог кроја« Код Германа и жене и људи носили ст гаешире јога V најстарије- доба Жене су носиле шегаире који су имали ободе широке. а „главу 4к јако ш^љату Ови шешири прављени су ол сламе. ЈБ уди су носили шегаире са високом „главом." и ободом који је позади био спугатен. а спреда подигнут и често украшен пауновим пером. Овај гаешир нарочито се носио за време лова. Овај облик шешира задржао се код сељака све до шеснаестог века. У другој половини шесиаестог века

ушао чак у састав народне ношње . .. Такозвани „халбец" (полупилиндар) био је пре рата једно време у моди После првог светског рата неколико година био је јако у моди скоро v целом свету, док је даиас скоро потпуно ишчезао Уместо њега носе се данас |ако удобни и складни гаегаири од фигша или сличне материје, који истина нисл тако ренрезентативни као цилиндар или полупилиндар али који су практичнига П.илиндар је сада само задржао себи мочасно место и обавезан је приликом великих парада. и приватних и званичних. када је обавезно црно свечано одело Наравно. у току година јављали су се покушаји да се у моду убаце најразноврснији гаегаири. али је све то било пролазно Шешири су прављени ол >азних материја, па чак и од лрвета. Правл>ени су за лето нарочити гаешири са вентилаторима., али се ни они нис\ могли залржати . - Све се мења. зато се данас нико и не чуди кад се појави који нови облик ка-

Бечерас. драго чедо, нећу излалазити. Обећавам ти. Према томе, мирно спавај а лепо сањај. — Онда, мамице. држи моју руку и не пуштај је. Јеси ли ми дала реч? — Дала сам Лелице. Пружи своју ручицу. обрни главу зиду и склопи очи. Склопи их добро; склопи их што можега боље. Познајем тице сна: доћи ће да свију своје гнездо док буду" сигурне да их својим каппима добро гатитиш. — Добро, мамице; склопила сам их колико сам могла, А хоће ли тичице доћи одмах?. . . зашто их никада не осећам? ... Тако су говорили у малој бело-ружипастој соби виле „Даница 44 , која лежи горе на Авалском друму. мала Лела и њена млада мамипа. Кроз прозор мамица гледа како се спушта сутон и како Београд све вигае и више исчезава у љубичастој магли. Лелина ручица олабави у мајчиној руци; она више не показује љубав. јер је престала да стеже. али показује поверење. јер се опустила и тихо предала Девојчица не припада више својој мај-

Слика 1—3 грчки гаептиои (1 пилос. 2 петазоСг 3 женски шегоив ол сламе) Слпкр 4, 5. 7—9 шегаиои иа спрлњет века '4 1Н век 5 15 век 7—9 16 век), Слика 6 1евпИски шешив из 17 века. Слика 18—12 шептиви из 17 века. Слика 13—15 тешили из 18 века. Слика 16 адмивалски шепгир, Сл. 17 шешив (1>паннуских мовнаоа. Слика 18 шешио католичких сиенттеникл. Слика 19 кавлиналски гаешив Слика 20—24 молвени шешипи. Слика 25 оибавски тпешип Слика 26 гаегаио са Алеута Гол лрвета и рибљих кости ! уу Слика 27 гпегаир а«ћоичких пвпапаСлика 28 мексигеан-

млада. она Је удовипа и често осећа досаду. Она се не би љутила да се ових двадесетав минута мало разоноди Ме* 1 ђутим. погато је обећала да неће изтазити. она се поче мало устезати. — Прошетаћемо само до вашег пријател>а Обрадовића и вратити се. Ето, го је пео програм. Обрадовић! Бесумње. има пуно чари. јер ево где се г-ђа Милић више не устеже* Питање је да ли су г. и г-ђа Ненадовић то знали те су се послужили овим именом као мамцем; у сваком случа |у. истина је да од пре месец дана Душан Обрадовић удвара г-ђи Милић; исто тако |е истина да у својим изгубљеним часовима — а Бог свеги зна да ли их он губи — он мала изванредне ствари; најзад. истина је да је диван ... — Добро. попусти Лелина мама Ати двадесет минута, не внше! ЧекаЈте ме, силазим.

ди: њу су већ однели ноћни чергаши који, у повечерју, чекају на путовима снова. * Дете дише тихо и правилно; са много опрезности г-ђа Милић почиње да се ослобађа; полако је спустила ручицу иа бео чаршав, као да спретно оставља какву драгопеност на полици. Осећа се слободном, пошто је њена Лелица отпуУовала на дивној лађи у непознате ремље. Овог тренутка, Е. и г-ђа Ненадовић су ишли путем над којим се већ почео хватати мрак. Чим су приметили отвоуен прозор, почеше дознвати: — Госпођо Милић! Госпођа Милић је пришла прозору: — Пст! Тише, драги пријатељи . • Лр обудићете ми Лелу, а ја сам имала толико муке, док сам је успавала! — Пошто она мирно спава. одговорише они полугласно, — хај'те с нама да се мало прошетамо ... — Не могу, јер сам јој обећала да је нећу оставити саму. — Немојте бити дете! Пошто је Лела заспала, неће приметити ваше отсуство. А затим. вратићемо се кроз двадесет мићута. Ионако немамо много врецена, сад ће девет! Она вам неће моћи замерити што нисте одржали своју Р*ч ... — Штета је да останете унутра по овако лепом времену! НапОљу је дивно. Гђа Милић живи сама; иако је врло

После пет минута. ево групе која се шетка, смеје и задиркује целог пута. Још није пала ноћ. Сумрак који крунише пријатном тишином дивни јунски дан, * Сирена закаснелог аутомобила одјекну, проламајући тигаину ноћи. Лела се свирепо пробуди у свом првом сну. Она скочи и устаде. — Мама. мама! Шта је то?.. . Мене је страх! Али где си ти? Где се кријега? Загато ниси поред моје постеље? Зашто си пустила моју руку? У овом тренутку, лепа мамица, кривоклетница. смеје се на путу који води Обрадовићев'ој вили; али. која би девојчипа, па чак и она која не истражује много. нашла ту неко извињење? Дете се све вигае и вигае узрујава; оно устаде и навуче брзо папуче да потражи своју изгубљену мамицу, али. бага у том часу. неко зазвони пред вратима. Лела полете ка прозору: —- Мама, јеси ти то ти? — Не, Лелице, то није твоја мамица. То сам ја, чика Душко! — О, чика-Душко! како се радујем што си дошао! Јеси ли видео мамину? Не, јер сам пошао да је видим, Значи она је изишла? — Да. и то није лепо од ње, јер ми је обећала..« _ . . .

ски шсшир.