Коло

Битка код Павије 1526 године била је одлучна битка иџме1)у француског краља Франсоа I и Карла V Хабсбуршког. Битка се иије само водила о престижу већ и ради освајања једног дела Италије. Победио је Карло V одчоспо његов војсковођа Фернапдо Франческо Д' Ава* жосу маркир од Пескаре. муж Виторије Колоне. Ево како један стари дрворед прикарује ову рнамениту битку. да и завладају њоме. Папе вешто искоришћују њихово ривалство. Најзад се одиграва и битка код Павије, 1525 године, у којој побеђује Карло V одиосно његов војсковођа, маркиз од Пескаре, муж Виторије Колоне. Колоне и Пескаре остају и дал>е верни Карлу V и папа Климентије VII њихов противник, када је поново ушао у Рим, наредио је да се прогоне и Колоне и Пескаре. За Виторију наступају тешки даии. Удовица, иовлачи се поиово на своје добро на острву Ишкија. Даје одушка своме болу и покојном мужу посвеКује равно сто сонета. Ови сонети, штамиани 1538 године, коначно су утврдили њсну песничку славу. У Рим се враћа тек 1542 године. Прв тога живела је неколико година, повучена од свста, у Витербу. У Риму је такође живела усамљено и једини „догађај" последњих дана и година њсног живота јесте присно пријатељство са Микеланђелом. Виторија Колона умрла је 1547 године. Њен верни нријатсљ Микеланђело посветио је један од иајлепших својих сонета умрлој Виторији. У том сонету између осталог вели: „Али смрт је уништила само оно ^ што је смртно. Ти сама, твој сјај и даље блистају, и вечно кеш живетн \

Микеланђела највећег уметпика Рспесансе и свих времена веривало је .искреио пријатељство ?а Виторију Колопу. Занимљиво да је овај велики уметпик, иначе приличан мирантроп и доста груб у опхођењу са већипом савременика бивао скрушен и нежан у сопетима које је посвекивао Виторији. Он је, формално речепо, обожавао Виторију Колону.

скошном дворцу на острву Игакија. Али ова је усамљеност уствари добро дошла и допринела да се уметничка сенсибилност Виторије све више потенцира и изражава. Песнички обдарена, склона размишљаљу и способна да својим осећањима да уметиичког израза почела је да пише сонете које спадају у најлепше творевине Реиесансе. Читав низ сов^та посветила је Своме мужу који се у међувремену борио све већом срећом, нрослављајући се као војсковођа. Јулија II наследио је Леон X, Ватикан је верски. политички и уметнички центар света. Виторија долази 1517 го-

С ј Ј| СКШЈН>Ч! лЦ^Јфј/1

Чудно и&гледа збиља Да мисли моје плове У царство и&обнља Љубави једне нове. Дрхтај ми срца преста И црпих слутњи сепе, У души мојој неста Лажи раклетве њене. Јер да је пошла трагом, Којим се љубави красе, Могла је речи благом Уморни дух да спасе.

Не би јој грубост свпла, У души отровпа гнецда, Нит би јој тама скрила, Путеве сјајних рверда. $ато се више не питам Да л' ми ј'е прарна нада И ако често шетам По гробљу мипулих јада. Шаљем молитве благе И Богу кажем хвала, Што ми је дао спаге, Да се отресем рала.

Сад у мирису цвећа Проводим дане нове, Кад ми је дала срећа Слободу, мир и снове

ДЕТАР К. СИМОНОВИЋ

ВИТ0РН1А1Ш1А

дине у Рим и убрзо затим постаје једна од најзначајнијих личиости Вечног града. Моћни кардинал и песник Пјетро Бембо, Ђан-Матео Гиберти, Кастиљоне, Микеланђело и многи други срећни су што се могу назвати пријатељима Виторије Колоне, лепе, богате, умне, духовите и утицајие жене. Полнтичка и војна ситуација се све више компликује и Заоштрава. Франсоа I и Карло V, два најмоћнија владара времена, раде на томе да учврсте свој утицај у Италији па

У најинтимнпје пријатеље Виторије Колоие спадао је и Микеланђело. Њих двоје ве&ивало је дугогодишње искрено пријатељство. Један део својих сонета, — јер /« Мнкелапђело био не само велик као сликар или вајар, већ и као песпик — ова} „врхунац" Ренесансе посветио је Веторији. Сем тога овековечио је у многим својим цртежима и сликама. Тако је Виторија Колона послужила као модел $а Мадону, у „ Страшном суду" у Сикстинској капели. Мадона „Страшног суда" прикацује, како се и на слици види, Виторију у ррелијим годинама.

Виторија Колопа. била је по речима чувеног Кастиљона, најрнаменитија жена Италије. Потомак једне од најстаријих ш најугледнијих породица Цталије , би'ла је жена познатог војсковође, Пескаре. Ј1епа> сјајно васпитана, Виторија Колона није била само „на}знаменити)а жена" свога времеца , и припадник иајотменијег друштва. већ је била и одличва песпик^ња и раштитпик уметника и уметности. Слика коју објављујемо, дело Музијана, приказује Виторију у младим годинама.

ЈЈ/^кеНесанса, то величанствено „пролеће човечанства 41 " јесте, поред оста/ лог^ и доба значајних личности. Никада можда, ни у једном раздобљу није било толико аамашног броја изразитих индивидуалности и формираних личности. Једна од најзанимљивијих личности тога доба је свакако Виторија Колона. Када се, као потомак једне од најугледнијих и најутицајнијих италијанских нородица. родила 1490 године спремао се Колумбо на пут који ће довести до откривања Новог света. У Италији и свету одигравали су се многи крунни догађаји. Папе Јулије II и Леон X учинили су да је Рим поново постао цеитар света. Велики уметници. књижевници и хуманисте задивљавали су свет својим делима. Макијавели. Рафаел, Микеланђело, Леонардо, Карло V, Франсоа I, да поменемо само неколико од најистакнутијих ^шчности били су савременици Виторије Колоне коју ће Кастиљоне, једно од најблиставијих умова и нера Ренесансе, назвати „најзнаменитијом женом Италије". Колоне су биле једна од најчувенијих римских породица. Випоринија ма.јка била је т&и чувеног војводе Урбинског, Федерика Монгефелтре. Шен отац Фабрицио Колона био је такође чувени кондотјер« Млада Виторија добила је сјајно образовање, о чему се највише старала њена маЈка. Када је навршила 17 година удали су је за једног од најдаровитијих млађих војсковођа, шпаиског порекла, за Фернанда Д'Авалоса, маркиза од Пескаре. Времена су била веома бурна. Амбициозни папа Јулије II спремао се на одлучан удар противу Француза, који су се били учврстили у Северној Италији. Отац Виторијин и њен муж, пошли су у ратне походе и Виторија је, после блиставих свадбених свечаности одједном остала сама у ра-