Коло

ил, -н~сх~ ог^/о^

Тим многобројним београђанима не сметају вигае сеоско блато, ни кривудави сеоски путеви, широке су им стазе које воде кроз жито и кукурузе, прашина их нс штипа за нос. Сматрају да је умивање на буиару врло здраво, да је лсжање иа душеку или на слами прекривеној Кебетом врло уДобио, огледање иа ручиом огледалу довољно, а брлјање мушкараца два иут иедељно сасма у реду, док куиање у кориту претставл»а читав конфор. Навикли су београђани на све, једном рсчју: „вратили се природи". И леио им. Јутром их буди у свитање лајање паса, кукурекање петлова и резање коња. Дању их заокуиља рад у кући и иоред куће, а вечером лежу рано јер нема електричног осветљења и петролеја је мало, а осим тога уморни су и свежи ваздух их лако уљуља у сан. Тако проводе београђани живот на селу. Измеиили су се: поцрнели, руке су мало огрубиле, дане проводе у старијим оделима, чеето закрпљеним и избледслим, нису елегантни и освежени колоњском водом, али су весели, једри, здрави и — природни. Многи, који су се пре тужили на промају, главобољу, мигрену и севање, сада и не застрли само снађе. Тако и

Извлпчење коде из бунара је врло добра тимнасти' ка.

9 ■— Деда и бака заволели су своје мале београдске, пријатеље као своје рођепе. Ево их како сви заједио

А. Симић — 1 ииж. Б. Дебељковић - а.)

7 — Погача испод сача је врло укуспа.

Р. Отефано4, приватна