Коло
5
тажпжишшс о
3« „Коло" напвсао инж. Ратимир Стефановић,
Горе лево — С нарочитим нењалкама с великим гвозде• ним рубима иде се преко ледених глачерских стрмнна.
4 ј ?ада пролазимо оним планинама наше земље, чије висине прелазе две хиљаде метара и чији стеновити врхови чувају у својим наборима снегове и у доба највећих летњих врућина, можемо, овде-онде, да запазимо нарочита удубљења, пуна глатких камених плоча и осулина од камена и шљунка. Та удубљења, позната у науци под именом „циркови", показују места где су негда, на гим планинама, лежали велики планински глечсри. Н>их код нас више нема и само глсчерски циркови показују да су и наше планине иекада биле попришта кретатања ових силних ледених маса. Али у стеновитим масивима Алиа, по Швајцарској , у Баварској и Тиролу, на Пиринејима и у Скандинавији — а да се не говори о високим ваневропским џмновима Хималаја, америчких Анда и других горских великана, велики глечери и данданас живе као остаци леденог доба које је некада владало земљином куглом. обнављајуКи се и опет изумируНи. Шта су управо глечери? Свакако су у нрвом реду остаци наслага леда који је некад покривао земљу. Али би се овај лед давно истопио да се сваке године не стварају нови и нови слојеви ледене мас.е. Снег који напада у току зиме и ииаче на високим планинама, топи се у доба врућина по површини. Вода од отопљеног снега прожима, слнвајуки се на ниже, целу снежну масу и чини је знатно тежом. Ова тежина и вода. пра^ени наизменичним топљељем и сунцем ц хладним ноћима и смрзавањем, чине ча се цела маса лагано збија, слеже и нпетвара у компактно тело у којем снег нестаје а настаје сам збијени и чвпсти лед. Количиие леда које се на овај начии стварају всКе су него што би сунце могло леда да отопи. Тако би временом глечери опет загосподарили планинама да њихово стварање није праћено и једном другом појавом: клизањем глечера на ниже, путовањем у пределе у којима владају топлије темиературе које убрзавају тоил»ење глечера. У тим регионима.^ просечна диевна температура је већ толико висока да глечер не може да се одржи већ се топи и претвара у валови, те бплске потоке Путовање глечера врши се благода« репи глечерскоЈ води која се кроз глечер слива на ниже, кад дође до дна леда. до чврсте стене и корита самог глечера. образује испод леда сталии поток или чак мала језера. На тој води гле-^ чери. немајући никаква чврста ослонца, као да пливају, а како леже иа стрминама планииским, клизе полако низ брдо. Ијсгово кретање осим тога потиомажу и темиературске разлике: лед је жив ои „ради"' јер се топљењем и смрЗавањем мења његова запремина те он
покушава да се шири. У том ширењу, лабилиа равнотежа у којој се налази на планинским стрминама врло често престаје и лед се или сасвим откачиње и суља низ стрмину, или у целој маси полако клизи наниже. Брзина којом глечери клизају надоле није велика али Је за научнике лако видљива. Тако су на пример 1927 године нашли људи у швајцарским Алпима разне предмете једне експедиције која је још 1870 године страдала на Монблану, неколико километара дал>е. Глечери обично не силазе ниже од 1800 мегара иадморске висине. То је тачка на којој је топљење толико јако да се глечери не могу да одрже. Па ипак, један од наЈ 'нижих глечера на свету, Доњи Гринделвалдски глечер у ЦентралноЈ* Швајцарској лежи ивицом свега на око хиљаду метара. То је могућно због положаја места, укљештеног у високе пла'нине, литице и пресићеног влагом. Иначе, како би то изгледало кад бе се на Златибору на Краљевим Водама, или на Руднику, који имаЈ *у око хиљаду метара надморске висине, налазили глечери! У свом кретању, у свом „животу и раду" глечер, углаЈзљен у каменито корито пЛанинско, често, немајући одушке, прска, набира се, пење се и сур вава. На тај начин, у леденој маси настају, као приликом земљотреса на земљи, разне пукотине и урвине, процепи и понори. Те глечерске творевине прет-
стављају најтежа и најопасниЈа места за планинце алпинисте, али невероватио /Јивне и чаробне лепоте које само природа може да иачини. Ове пукотине су иајчешће горе широке иа се у дубини сужавају. Ио има их и горе сасвим узаних а које се доле шире у читаве дворане. Обично се завршавају негде у дубини у самом леду, но понегда иду, иарочито ако је глечср мањи, све до глечерског потока који тече испод леда. Највеће нознате и иснитане дубине глечерских иукотина иду до 300 метара. Врло често, пукотине су снојене ме1;у собом ходницима и лавнринтима. Белих зеленкасто-нлавих ледених зидова, ови ходници и пукотине ие пружају никакву моћ оријснтчније и плаиинац коЈи би неопажен уиао у дубоку нукотчну, тако да му нико не може да укаже номоћ, осуђен је обично на језиву смрт у Јлечерским дубинама. Зидови ових хоч-
ника- су највише стрми и глатки и скоро је немогућио и с најбол>ом пењачком опремом, без туђе помоћи, изићи из мрачних дубина. Неки планински писц« износе један интересанган случај који се догодио у прошлом веку када је неко пастирче у Алнима упало у пукотинт
Десно — Опрерно, корак по корак, преларе планинарн преко је&ивих дубипа глечерских пукотина. Горе десно — IIомоћу копоппа и планинског пијука спушта се алпиниста у глечерске цубине. Лампа на прсима осветл,ава чедена свеће и кристале пред њнм. Лево — Алеч, највећи глечер у Ал• иима, дугачак гт»"»ко двадесет километара. У поладини Финстерархорн. <Снимпи: приватна својина)
неког маљег глечера остало неповређено, лутајући сишло до самог глечерског потока и ходајући по леденој његовој води, имајући стално ледени свод над главом, изишло на крају глечера тамо где глечерски поток излази и као планинска река наставља пут. Случај је тако фантастичан да му се једва може веровати. У мрачним дубинама алписких глечера, нарочито у дворанама и широким ледеиим ходницима, смели планинци, спуштајући се и осветљавајући лампама себи нут често су застајали задивљени: читаве галериј'е испуњеие су леденим свећама," кристалима, сталактитима и стубовима. За разлику од камених пећина, ови украси необично светлунају те се човеку чиии да је у одаји самих драгуља и дијаманата јер бистри зелено нлавичарсти лед, кристали слеђенв воде, кеописивим бојама и многострукв преламају зраке који падају на љих.