Коло

11!

СЈи

нд отворрноо С и Е >-< и

Београдска опера извела је са великим уснехом на отвореној сцени у Брегалничкој улици бр. 5 Росииијеву крмичну оиеру Севиљски берберик. Улоге су тумачили: Росина: Бојка Константииова, Гроф Алмавива: А. Ма])инковић, Фигаро: берберин С. Јанковић, др Бартоло: А. ТуцаковиК, До* Басилио: Ж. Цвејић, Марселина гувернанта Бранка Ђорђевић и др. Дириговао ј« млади диригент Даиорин Жнпанчић.

а крајњој периферији, нзмеђу града и најближих села или у самим околним селима, живи данас приличан број Београђама. Живе ту својим, новим, жнвотом. Живе животом који се истина доста разликује од ранијег, уколико је реч о извесним иавикама. Мушкарпи одлазе на иосао, пешачећи по неколико километара, жене обавл»ају домаКс послове, а деца, као деца. играју се. И тако то иде дан за даном. А кад осване недеља, а ако је дан устоЈ још ведар и суичан, е, онда је „заисга лепо! Онда је прави празннк! Тада се живи као у ваздушним бањама. А сва је бсоградска околина ваздушна бања. На жалост, тек сада откривена . . . Недељом оживе багремари. шумарци, воћњаци. И сви нађу своју забаву или се једноставио одмарају. Спавање нод ведрим небом је, разуме се, знатан део недељиог ненаписаног, али утолико више „нрактикованог" 4 програма садашњих „мајстора"". У једном тако истуреном делу Београда, тамо негде где се последње куће дуге некалдрмисане улиие, Нојволе Лунета састају са првим кумодрашким кућама, у насељу званом Чавин До, живи, иоред осталих и наш познати и опште призиати сликар-акварелиета Бора Анђелковић, чији су кућа и атеље потпуно, порушени нриликом бомбардовања. Живи као и сви остали. А недел»ом у једном воћњаку приређује — јер је веома вешти мађионичар-аматер — претставе за Д^цу и остале становнике овога краја. Ове су иреставе веома занимл.иве и наш сликар није јсдини приређивач, јер ту су још седмогодишњи Богдан, син једног катихете, који одлично рецитује иа залута и ионеки глумац или глумица. Клепетуша, најобичнија кленетуша, објављује почетак *и публика, велики и мали, за чае се смести. Клуна нема и не треба. Нема лепшег од свеже траве. Претстава тече на највеће задо-' вољство свих нрисутних. И свака је тачка награђеиа обилатим аплаузом. А кад клепетуша гјоново одјекује и објав љује крај, највећи део публике не разилази се, јер се све дешава „код куће 44 у воћњаку, у сеици крушака, Јабука, кајсија и шљива. И све је, фамилијарно. Приход, уколико га има, иде увек у корист неког од пострадалих- Жени која се породила у једној шули. или сирочету Слободану или ма ком другом коме треба помоћи. Ето тако и еликар-мађионичар и његова захвална публика тамо негде на крајњој гачни иериферије, иомажу иевољнпнима. (Снимци: М. /1. Тодо[)о:л1ћ) -кађџ#ццЈ1ЈЏ

ц т _ а толл и Дон Б .зл • о (Онимци: М. А. Тодор-овић)