Коло

— ромам од. р. ардема —

П> Истакнути иемачки пиеац Р. Ар-. деи у ово ; м евом делу прик.азује нам чари Кидових острва, који се убрајају ме!уу најлепшима у Јужноме мору. Она су' углавном у рукама иеколико богатих иоредица. које извозе одатле биеер и копру (меснати осушени део кокосовог ораха за производњу кокосове маети). Златна младеж у тој дивнот оази Јужног мора проводи време у забави и нераду. Дешавају се тајанствени напади гусара. Да се та разбојништпа осветле. на острво је упућен енергични Јан Вен Рин. Да би прикрио свој прави циљ. Ван ее забавл.а е леном Матрицијом, у коју се ускоро истински заљубл.ује. Догађаји су разноврсни, авантуристички и Забавии. пуни изнененађења за читаоца. 1 / Тихом океану. близу јужног по(вратника. лежи група Кидових острва. Име еу добила по чувеном капетану Киду, који је једном посетио сва три острва да би на њима ^акопао благо. 1о благо састојало се од напљачканог злата, дијаманата и накиуа у вредности од силних милиона. Многи су веК бацали око на то благо. Долазиле су читаве експедииије, коиали и бушили рупе по земљишту, ловили дивље козе а затим опет одлазили, сиромашнији надом и новием. али ииак V уверењу лз го бт д го зачста ту костоји> Једног дана дошла су овамо гри човека, који су знали све да иретворе у новац, па било да се ради о крпама, челику, дрвећу или тропској сизал-конопл>и. Иа та три човека осмехнула се срећа. Њихови претходници били еу и поред очију слепи: мислили су само на нутни ковчег капетана Кида и посматрали једино узвишени вулкански део цили на спрудове од острига. богатим земљишта, а да ниједан поглед не би бабисерима. Међутим ова три човека све су држали у виду. Имали су довољно капитала и узели кониесију да смеју прекопавати спрудове од острига Спочетка су радили заједно, па су образовали друштво. Када су видели колико се може зарадити. сваки је хтео ла примеии своју сопствену методу да би што брже дошло до великог богатства. Коначно су по старом добром обича.Ју сели за сто и поделили плен. Сааки од њих је узео по једно острво и организовао тражење биссра на начин, који му се чинио на»зготни'им Звали су се Едуард Гараган. Хенрик ван Мор и Паул Лајденис, али су на читавом простору између Б.атавије и Лиме били иознати под именом ,,Ки-' дови л»уди". То је, иетина, било мало неучтиво. али је ипак доста одговарало стварности, јер су они само нешго изменили Кидов начин долажења до великих пара. Као мали краљеви беснили су њих тројица мсђу својим радницима Кинезима и Канацима. Аустралиска влада није им чинила никакве сметње али је ииак пратила њихов рад; особигу пажњу је обраћала на Едуарда Гарагана, кога је каткад обузимала манија величиие и понашао се као неки владалац. * Када се неколицина л»уди нађе заједно, радо образују клуб и хоће да изигравају неко више друштво. И деца Кидових људи су се е одушевљењем овоме предали. ГБихови очеви. како је то већ описано, озбиљни и Достојанствени људи, нису имали времена за такве ствари. О^ладина, отприлике јелно ту0е њих, били су свесни да су они нешто нарочито. па се према томе и управл>али. Поставл>ена су игралишта за тенис, голф и поло, за која су стари Кидови л>уди моралИ да издаду читав нметак. Сем Кидове омладине на игралишта су могли да долазе само још неколицина других осгрвл>ана који р.у примљени у чланство тек после дугог саветовања. као иа пример Грид, лекар са својом женом и по који још виши чиновник друштва. Неки истакнути архитекта сагратшо је скупоцену клупску зграду, да би могла изазвати завист и елегаитног с.в»та Биарипа. Кидова омладина долазила )с V клхпске просторије, тако отме«

ио начињене, готово без икаквог одела, што се могло правдати тронскол ^рућином. Било је ипак света који се на то потајно љутио, као на пример супруга лекара; — Што ,они држе сасганке у купаћим костимима. то се још може опростити, али да они носе такве купаће костиме, па то је скандал! — др Томас Грид би само климнуо главом и насмешио се кад би се сетио ма-

лих свилених рубаца, којима би Кидове госпо!)ице покривале оно што је најнеодходније. Тек, када би Се стварно куиале и то у лагунама гвозденом огр.чдом заштићеним од ајкула, улазиле би у воду са правим купаћим косгимима. Често би одлазили за Батавију илн Сурабају, пецали тамо са синовима и ћерима ондашњег бол>ег друшгва и звали их се.би V госте да им импонирају

Карина РодкЛ једна од најдаровитијих младих филмсаих глумица

Отчтла си иагло, нико рпао ипје, А мени си само рекла довиђеЉа, Не рече ми тада да ти душа криЈе Неирмерне патње и рарочарења. А како бих хтео да увидиш једпом, Да у срцу моме скривам дивпу тајну, Осекаја нежпих у облику чедном 11 у чистој вери у љубав бескрајну. И сад кад те нема, када си далеко, Жеља ми је да си поред мепе близу, Ал не тугуј внше — врач ти је прореко. Да ћеш преболети ту душевну кризу.

Само имај воље и мало стрпљења, Јер све што је ружно једном мора про/ш, Све прими бер бола и без узбуђења И знај да ће опет срећни дани доћа. ПлемениЈОст душе ствара благостање М најлепши израз у љубави даје. Подиже нам спагу и моћ за нраштање И најтеже грехе живота окаје. Зато те сад чекам жељпо с пупим српем, Да крај мепе нађеш одмора и мира И искрену љубав обасјапу супце.м, У гихом спокојству вечитог свсмира.

И небо пам ништа бер звезда пе значи. Као ни наш живот без правих врлина, У којима стварност кроз лепоту зрачи И ствара нам дела најлепших истина.

ПЕТАР К. СИМОНОВ11Ћ 'I

богатством својих очева, што им је че* сго и нолазило за руком. Најчешће би се ипак досађавали.

ЈК&ликогод да су били велики привлтни издаци, стари Кидови људи су умели да тронткове друштва сведу ?»а најмаЊе. Нико на Кидовим острвима није од намештеника примао већу плату од оне. која је законом била прописапа. А солидарно су избегавали да између^ себс имају икакве заједничке новчане в< ?е. Имали су још нешто заједничко. то је претстављала мала теретиа лзђица. «Мемфие , која је саобраћала између острва и аустралиског континента. <Мемфис је за Батавију^ вукао коже од ајкуле, бисере и коиру, а носио натраг за острва конзерве, живу етоку и виски, а и још понешто што еу траи?или млади Кидови људи. Свако од тих три предузећа имало је продавницу за раднике, да им за рђаву робу и лоше цигарсте узму највећи део наднице. Када би нредузећа слала бисер за Батавију да се тамо преда пове]>еницима, датум одласка лађе држац је увек у т»јности. Ни сам капетан „Мемфиса" ,није знао када ће имати да однесе дригоцени терет. Обично би у иоследњем тренутку дошао намештеник фирме Лајдение на налубу, узео кључ од трезора и закл>учао унутра мали ковчежић. ■' Изузев капетана ннко од момчади лије знао за ту драгоцеиу садржину. толико би то иамештеник непримстно идвео. Већином су све три фирме исгов])емено слале бисер, пошто су имали међусобно поверење. Капетан се звао Милер. Био Је ваљан иоморац и у тренуцима. кала се налазио нод дејством вискија. Нм:калост он се врло чеето опијао' и регко га је ио могао видети потнуно трезиог. Што је он и дал>е био командант «Мемфиса , имало је свога разлога. 1г[ије га се моглф отпустити већ и зато што би се он тада иа мртво опио. Сама та чињеиица не би узбудила старе Кидове људе.да нешто друго није било п<>су)еди. Милер је знао како се дошло^ до пословања на Кидовим острвима и могао би свашта да изнеее на јавност. Било је, на пример, људи који су тврдили да Канани нису увек сво;сво.т>но ишли на рад на острва. па да ?е. много пута употребљавана и сила. Једном је већ таква онтужба постојала и комесар је дошао на острва у ради увиђаја. али ииједан Канак се није гсудио да подигне оптужбу. Па инак. каиетана Милера с.у држали V служб.и јер је био бели човек а не Канак. а уз т^о добро говорио енглееки. Намештеник, који је бисер спроводио за Батавију. звао ее Герхорн. Био је то висок, коштуњав човек, јак као коњ, снабдевен Колтовим ревОлвером са десет метака. Пио је и он. али иикада више него што је нртребно да се не боји ни смрти ни ђавола, Када је „Мемфис" једно касно поиодне дизао сидро. стигао је брз омоторни чамац са ГерхоЈ)ном. Капетан Милер протрл>ао је руке када је Герхорн као неки огромни мајмун скочио преко огЈ >аде. Милер је волио Герхориа, јср је тај умео сатима да слуша узбудл>иве доживљаје капетана из старих добрих времена на Јужном мору. Док је Герхорн са кЉучевима трезора нестао под палубом. иопео се капетан на мост да узме крму у своје руке. Водени пут измећу Кидових острва имао је опасне спрудове и гребене. а он је умео да их се чува и кала није био трезан. Требало је неких лвадесст мннута велике пажње да се изиђе из тих опасних вода. Милер. док би крманио. не би узео ни гутљај алкохола и језик би му изгледао за го луго време као сасушен. Тек тада би крматтош могао да преузме точак. Пред «Мемфисом лежало је сада тихо плаво море, дувао је лак поветарац, па је уживање бити морнар.

(Наставиће се)