Коло

ЈГ^ада је Веца недавно стигао и ,з канцеларије кући, стао је ужаснут на вратима своје спаваће собе. јер пред њим је стајала Каћа, његова жеиа, обучена у хаљииу боје канаринке. Заслепљен. склопио је очи. — Шта ти је? Запита Каћа. Да писи можда пијан? У страху одговори Вепа: — Шта се с тобом догодило, Каћа? Да ли те је ко умочио у жуту боју? Да ли сам ја болестаи 'или наједном вилим све жуто? — Немој се шалити с озбиљним ©тварима' То је моја нова хаљина. Свића ли ти се? Пристаје ли ми? Она се почела окретати на петама. да би је муж могао видети са свих страиа Тада ов примети да хаљина има на лећима велики уметак. У тиркизпој боји То га изнова збуни и он одврати запањен — слушзј колико ја знам нема сада маок^н балова' — Ичиот рече Каћа с омаложавањрм Ништа ви мушкарци не разумете А зашто се топште толико чудиш? Тр.ебало би пре свега да увидиш какву паметн\ и штедљиву жену имаш! Хаљина ?е комбинирана од две снаваће хаљине. које треба да су ти барем познате! — Да. али не сматраш ли да је комбинација те лве боје ипак нешто превише смела? покушао је Веца да одГОВОрИ- — Боје дају драж свакој хал»ини, поучн га Каћа. А ове нарочито. Уосталом, шта ти уопште имаш против тих боја? Ти у томе ништа не разумеш Реци, чему жене уопште носе хал»ине? Да их гледају — и видиш. у тој хал»ини ја ћу бити глбдана. То је глапна ствар. А ти си човек без икакве поезије. Ко је онај велики песник који је рекао дв ми жеие имамо задатак, да дветамо у »рту, пуном мушког корова »—или тако нешто слично? — Не познајем тог великог песника Ш иећу да знам за њега. Доста ми је и Гог љеговог цитата! Сад ее ш Каћа наљути: — Тм се разумеш у хаљине колико ж у књижевности. Уопште код вас мушкараца еве јв једнолично и тупо као ■ ваша одела.

Веца се насмеши: '— Да иије ■ то рекао тај твој песмик? Ако смо, уосталом, тако једиолични и тупи као наша одела, онда то ■ма ■ свој разлог, драга моја. То је рато, што су нам потребне заштитне боје. Мимикрације — јеси ли икада о томе што чула? Тако то назива наука. Шм се одевамо тако, да се не можемо разликовати, као ни гусенице на лишшћу или птице у грању. А то је зато, нас не бн сместа угледала каква шарено одевена жена и ншве појела. Н« ово госпођа Каћа само прсзриво елггну раменима. — Али те вам заштитне боје баш ■шио не помажу! *— Наравно, ■ то зато, што од вре* Мена до времен* заборавл>амо на оиас* вост ■ јер се осећамо превише сигурн«. Тада налуштамо те заштитие боје

— и ми смс ухг^ћени. Помисш дом.л како се то догодило с нама! Како сам се заручио с тобом? Но у овако скромној одећи, већ у парадном тенис-дресу! Био сам тада без заштитних боја а ти си се бацила на мене као јастреб и био сам готов. Сећаш ли се? — Да, али у том сећању тај твој парадии дрес ми се причињавао као сладолед који се не растапа на сунцу. Уосталом. ја сам данас — Што се тебе тиче — такође за заштитне боје, нарочито када нисам поред тебе да пазим на то шга радиш! А то ће биги данас и сутра. — Ти путујеш? — Па зар си заборавио? Идем у Јагодину. тетка Мили. Па чему сам себи набавила ту лену хаљину. ако се не бих могла у њој показати?!

— Но, па добро, немам ништа против тога, попусти Веца. Али ако ти смем дати савет, онда те молим, да ову хал,ину носиш у Јагодини само увече. На каквој шетњи по Божјој природи могло би свашта да буде.

После неколико нужних објашњеља са жениие стране Веца се сасвим помирио с тим путовањем у новој хаљини. Као добар муж отпратио ју је на станицу. Кад је воз напустио станицу. Веца је још неко време размишљао о заштитним бојама — што се у науци зове мимикрација и одједном дође до изненадне одлуке. Отишао је кући, скинуо своје свакидашње одело неупадљиве боје, обукао своје светло-плаво летње одело са тегет машном и изишао на улицу. Решио се да ову слободно време искористи и с једним пријатељем потражи какво забавно место. Па ако има и тамо разних птица са ша-ролиКим перјем — њему је и то право. Мимикрација је сјајна ствар, али увек баш не мора да штити. Олта Марић

//

Бвладимир је био заљубљен; не баш много. али ипак заљубл»ен, и то у Маријану. Она је имала двадесет и две године. била је плава, и хтела је да се уда — Ја се никад нећу удати. говорила је она гледајући искоса у Владимира који је ишао поред ње. пратећи је после мале седељке у кафани. — Ко би то могао знати. одговори Владимир. Ти си млада, имаш још доста времена за удају. Мирјана се угризе ва усне. а Владимир продужи да говори о лепом времену. Он. иетина. није био против женидбе. али му је'изгледало још сувише рано да о томе говори са Мирјаном. Кад је боље упозна. видеће. — Хоћемо ли се сутра видети? запнтао је кад су се раста.јали пред капијом. — Сутра је среДа. Не! одговори Мирјана. Сутра морам с тетком у нозориште. Али. ако хоћеш, у петак. Те вечери када су се опет нашли у малој кафани где су се обично састајали, Мирјана је била врло расположена. — Како је било у позоришту? питао је Владимир. — Дивно! одговорила је она. И док је он од келнера наручивао два чаја и куповао цигарете, оиа је прегледала новине. Одједном се тргла, упревши поглед у једно место на страни огласа, Један трен. и Владимиру је било довол»но да види са каквим интересовањем она посматра један оглас под рубриком: Разно. — Интереса&тно? питао је он палећи цигарету. Могу ли погледати? — Па. можеш, оклевајући одговорила је Мирјана и пружила му новине. Владимир је прегледао огласе и нашао један који је гласио: „Ону лепу даму, у црвеној хал»ини боје цигле, плавушу, која је у среду, у друшгву старије госпо1)е. била у народном позоришту, шести ред паркета, моли за састанак господин, који је седео поред ње. Одговорити на администрацију листа под: Заљубљен". — Тако, дакле! Е, том госиодину одговорићу ја, да ће му пресести! — С каквим правом? уиита Мнрјана хладно. — С каквим правом, с каквим пра« вом ? Ти ... ти ваљда не намераваш^ .. хм . . . После тога „хм" заћутали су. Владимир се колебао. — Келнер. да платим! Тек пред капијом ои је поиовио проговорио. — Мирјана, тл му нећеш писати! — А, заштг; не? — Зато, ззјго... шго ћу ја доћи сутра код тво ј « тетке да те запросим. ^Мирјани застаде дах. — Па, добро, ја му нећу писати.

— Знаш, рече једне вечери, колико сам те волео сазиао сам тек онда кад сам у новинама прочитао оглас онога клипана. Чудно је то, како често незкатна околност човеку покаже пут до среће. — Свега сто двадесег дина^ра. -— Шга кажеш?

* касније

обавл»ено је

Три меседа венчање. Тек кад ег/ добили сина, Владимир се јсдном приликом сети оног огласа.

— Ах, ништа, одговори млада жена, смејући се у себи, толико сам данас нлатила нову цуцлу за Сашу. У ствари толико је коштао онај оглас. Љ. Вуковии Мале заншшсти ЈЕДАН ФЕНОМЕН НА МОРУ Недалеко од Лофотских Острва крај норвешке обале догађа се један феномен који мОже да буде опасан за бродове. Између острва Москензеја и острва Вероја ствара се, када је бура, за време осеке врло јака струја ка морској пучини. Међутим, када дува северозанадни ветар, то јест ветар који иде од иучине ка обали, ваздушне јаке струје долазе у сукоб са морском јаком струјом која иде ка пучини. Због ових двеју супротних етруја у води се ствара између та два острва велики вртлог огромног размера. Б.родови који плове овим крајевима добро знају за овај вртлог и избегавају пловидбу том тинијом. Брод захваћен овим вртлогом тешко може да се спасе или се спасава тек после огромних напора. Вртлог је нарочито опасан за мање рибарске бродове и зато је сасвим разумл»иво што се рибари добро чувају мора између острва Москензеја и острва Вероја . .., ЉУДИ СУ НЕКАДА БИЛИ НИЖЕГ РАСТА Научним испитивањима утврђено је да су људи некада били нижег раста. То је у првом реду закључено по панцирима који су сачувани из старог доба.

Истоџискс ^/^анебдоте

ВЛАДИЧИНО ГОШЋЕЊЕ Некад чувин владика Плагон Атанацковић позвао себи повеће друштво. Пре него што ће сести за сто, упитаћо госте да ли желе да их почасти свињски или волујски. Гости се збунише на ову владичину шалу, али ииак доконаше да ће учтивије бити ако се одлучо за волујску част.. Ручак је био ванредан, послужитељн су иепрекидно доносили по избор јела, само вина никако. А сви гости ожедне* ли иосле масиих залогаја. Тада се присети неки од гостију и тихо ће рећн другима: — Па наравно, тако нам и треба кад хоћемо волујску част! Волови и подобне животиње никад не пију за времо јела. А ко се у „скотоводству 44 разуме, тај знаде да свињче и човек, да не би дангубили, у исто време и једу и пију. зашто не затражисмо свињску част? Владика се само осмехивао посматрајућн како су му званице збуњене. Коначно се један од гостију усуди да каже: — Велики јеси Господи и чудна јеС У (д )јела твоја! Јадите али и пите, јако то јест тјело и кров моја! Прости, свети владико, али ја мислим длв би сад већ могли , почети мало и свињски! Вино је после тога брзо донето на сто и сви су гости с одушевљењем пожурили пронуштено да надокнаде. ВУК И ЈОВАН ХАЏИЋ У Бечу о Месојеђима 1851 одржан је словенски бал на који је дошао и кнез Мнхаило Обреновић. Међу осталима пјшсуствовао је балу такође Вук Караџић, но свом обичаЈу са фесом на глави, са њиме ћерка му Мина у србијанској ношњи. На балу био је и књижевник Јован Светић Хаџић, велики Вуко« противник у борби око правописа. Вук који је толико иолемисао са Хаџићем а да с њиме никада у животу ни речи усмено није нроговорио, упути се изненада са штаком право своме противнику. Сви еу запреиашћено посматрали, па и сам кнез Михаило зас.тао је да види шта ће да се деси. Међутим Вук је мирно пришао Хаџићу, руковао се и унустио се са њиме у дуг и пријател»ски разговор. Свима је одлакнуло, а кнез нриђе етарим противницима: — Е тако волим да вас видим! Камо среће да се и други Срби, који се у неким питањима не слажу, поведу за ва-' шим примером и буду ипак пријатељ« један другоме! СНАЖАН ГЛАС Ханс фон Билов, који је радо давао саркастичне нримедбе. присуствовао јо једном концерту. На програму ј *е била и тачка једне њем\ до тада неиознате певачице. Већ код пт>ве песме Битов се могао уверитн, ла певачипа нема богзна какав таленат. После коиперта она је претстављена ' комшЉт о.ру • „Јссте ли чули, маестро; како је мој глас исиунио дворану? 44 „Да. да."' одврагио је Билов, „не само да сам чуо. како је ваш глас стално растао, него сам чак и видео, да су неки слушаопи ианустили дворану, да би дали могућност ватцем гласу да потпуно исдуни двораиу 4 '. НЕОБИЧАН ПУТНИК Јавили кнезу Милошу да ће путем од "Београда за Цариград проћи неки угледни јаиански динломатски нретавннк, који се враћао за Азију. Кнез је издао потребна наЈчеђења да се путник што бол»е дочека. Једног јутра одамија дојури без даха кнезу: —* Господару. овде је неки чудак из бслог света, а изгледа као Кинез. Ие разумем га шта каже сем имена: Оваки, Онаки. Ннкаки! — Будало једна, пуштај га одмах! Па то је јапански посланик Охаки Ихаки Иакаки. ДИРИГЕНТСКО МЕСТО Кониерт Бечке филхармоније био Ј*е већ недељама распродан. Дириговао је Фуртвенглер. Пре почетка кониерга унао је у собу диригента директор Концертхауза: „Публика се тиска от?о касе, али све узалуд. И последње место распродано је ?44 Фуртвенглер се задовољно насмешио:. „Срећа што сам своје и«сто осигурао унаиред! 44