Коло

перонским картама које се • ШГ на станицама издају пише да њихови сопственици не треба да се пењу у вагоне Тај пропис се често прекршавао. Не може се бити строг према мами која жели да смести своје дете, против љубавника који ређа ствари своје пријатељице и пре последњег пољупца подозриво погледа у сапутнике своје драге. Господин Тадић није био више де*е. Ако је још и био заљубљен у своју супругу у одређене датуме, као ревносан гра1јанин, та љубав је била тако мирна да је више личила на навику, него на страст. Двадесет година брака, можете мислити! Али госпођа Тадић, дебељушна како се само пожелети може, ипак је брижљиво облетала око свога мужа у купеу где се он еместио. — Ово ти је место добро. 'Гако ћеш рледати у правцу кретања воза. Уви врат ако отворе прозор. И тамо, кад Стигнеш, пази на своЈе грло. Запретила му је прстом: — И немој правити глупости. Он се иасмешио осмехом који је за»селео младалачки, да би демантовао своје речи. — Нема опасности, прешао сам те године. ^ НајзаДг. као сложни супрузи, пољубили су се у сваки образ кад се полазак приблилшо Господин ТадиН отпратио је своју жену до краја ходвика. Воз је кренуо. Он ју је поздравио машући руком. Кад се вратио у свој купе г. Тадић Је приметио да је место преко пута »еговога сад заузето. Једна млада жена, помало задихана. јер јој умало није умакао В03. умиривала је лупање свога срца читајући неку књигу с жутим корипама. Она је била љупка. иако. може бити, исувише намештена. Била је висока и плава. Имала је плаве очи као њена хаљина и шалче. Господин Тадић није знао како да ночне разговор. није имао искуства у таквим подухватима. Најзад се накашљао и усудио да упита: — Знате ли, госпођо, у колико са.ти Стижемо у Б. Одговор је био прилично сув: — У десет сати. — Не, госпођице, у десет и осамнаест. Млада жена спустила је књигу на колена и погледала сапутника право у липе својим плавим зеницама. — Ви сте чудни, господине, чоегрвљате ми питање на које после одговарате боље него ја. Напућила се. мало, што јој је, уосталом. дивно стајало. по мишљењу господина Тадића и додала. — Ја не волим излишне речи. Ипак није изгледало да се наљутиЛа. И господину Тадићу учинило се да је велики тактичар у л>убавним интригама, пошто је разговор продужен. До Б. се очевидно заљубио. Јога док Је воз пролазио равнипама где се кукуруз смењивао пшеницом и кукуруЗом. одлучио се да отседне у истом хотелу као и непозната. Кад су стигли путница је прва устаЛа. У тренутку кад је хтео да поће за њом приметио је под фотељом где је ©на седела пар рукавица. Рукавипе су свакако биле њене. Хтео је да јој их да, али се предомислио и ставио их у џеп. Те рукавице могле су да буду изговор да се са њом касније наће. једна нрилика да је посети и однесе што ]е нашао. Господин Тадић правио је већ далеке планове. ** Непозната је без устезања пристала Да вечера с њим. — Ко ли она може бити? питао се господин Тадић. Данашње жене тако Су слободне са људима. Пред крај вечере она |е почела да говори о себи, о својој љубави према гимнастици која чува виткост. о својим витким ногама, о белини своје коже. Слушајући је господин Тадић је дувао као псето Иред јелом, које не може да дохвати. — Ја станујем у соби број 12. рекла му |е она, пружајући му руку да се опростн.

Зашто ли му Је, врага, рстглга ту по- * јединост? Господин Тадић је добио собу број 27, на једном спрату више. Ои је пошао у своју собу тромим корацима. Соба му се учинила хладна и пуста. Донео је закључак да је дошао тренутак да врати рукавице њиховој сопственици. Ипак, одмичући све даље у љубавној тактици, стрпео се мало, надајући се да ће је тако затећи свучену, ..или ко зна. може бити у кревету. Нажалост, тактика му је промашила. Чекао је неколико тренутака више. У провинциским хотелима рано се гаси светлост. Изненадио се кад се нашао у мраку, у ходнику сасвим близу циља. Све му се чинило озбиљније у помрчини. Какав ће скандал избити ако му

1 — Погрегаили сте. Кључ је изгубљен, а резе нема. Подигнувши главу она се наједанпут окренула и својим лаким корапима потрчала уз степенице. Господин Тадић је погледао за њом и одлучио да следеће вечери буде одлучнији. Био је нрстрпљив док није Дошао час вечере. За столом је није виедо. Обратио се За обавештење портиру, који је прво набио капу на очи, па одговорио: — Дама у плавом? Отпутовала је возом у пет за К. Ја сам јој поручио фијакер. Лепи сан господина Тадића распрснуо се. Учинило му се да му се измакла срећа, која му је била на домашају. А он је знао да то не би била само пролазна авантура, био је решен да истраје. Била би то трајна, дивна веза, која би улепшала његов живот у П. Морао је да продужи свој сумории живот, чију је досаду сад тек, прозрео. Остаће му само успомена на неколико узбудљивих час'ова и дивна плава слика урезана у срцу. Остаће му исто тако и пар рукавица, рукавица које су

млада жена не отвори и наљути се изнутра? Он се поколебао, уплашио се од крцкања паркета под ногама и пипајући вратио у своју собу и обишао је три пута, саплићући се о све делове намештаја, док најзад није нашао упаљач. Сутрадан видео је опет незнанку у подне, у трпезарији. — Јесте ли добро спавали? Она је затресла своје плаве косе. — Не најбоље. Била сам иервозна. Свакако због пута, а ви? —— Ја сам и сувише мислио на вас... Нисам могао да заспим. Она га је погледала у очи. — Могли смо једно другоме да правимо друштво. Разговарали би или бисмо играли карата. Ја играм и увек имам карте са собом. — Бојао сам се да не нађем затворена врата. Она је оборила очи.

миловале фину руку незнанке, и које су, како се њему чинило. још задржавале мало њенога финога мириса. Кад се врати кући у П.. кадгод је могао да остане сам. гледао их је и сећао се лепе, недовршене авантуре.

Једне вечери кад је тако сањарио госпођа Тадић ^летсла је као ветар у његову канцеларију, — Женске рукавице! узвикнула је она љутито. Ти ме вараш! Он је поцрвенео као да су га ухватили на делу прел.убе. Супруга се приближила. зграбила је рукавице и променила тон: — Гле, па то су моје рукавице, рекла је ведрим гласом. Где ли си их нашао? Ја сам мислила да сам их изгубила онога дана. кад сам те пратила на станицу. ЂУРА НОВАКОВ

КАД БЕЧКИ ФИЛХАРМОНИЧАРИ КРЕНУ НА Г1УТ... ад бечки филхармоничари крену на пут. то није ии најмање ироста ствар. У хотелима треба резервисати собе за сто седам музичара, међу њима само 66 виолиниста Једну пелу собу заузимају кофери са инструментима. Упркос ових отежавајућих околности бечки филхармоничари пропу.товали су Европу и Америку. У свим местима они су дочекивани са одушевљењем и > срдачношћу, да и са правим ентузијазмом, јер светски чувен оркестар бесумње нема гакмапа. ■ Од појединих чланова оркестра, међутим, зна се врло мало, или уопшге ништа. „Пре свега они су сви бечлије, и као такви најтесније иовезани са својом ужом домовином, својом земљом, средином и људима". рекао нам је један господии из управе, када смо му поставили питање о „имену и уметиости** појединих чланова, „За сваким пултом седи један уметник, солиста од

гласа, као например светскн позиат кларинетиста проф. Леополд Влах или Вили Шнајдерхан. 28-годишњи кониертмајстор оркестра. који се убраЈа међу најмлађе немачке уметнике на виолини. а истовремено један је од најбољих интерпретатора Моцарта, „Читав низ уметника с.арађивао је већ раније као концертма јстори у првим оркестрима. Поред мувичког позива. многи од наптих чланова оркестра баве се у приватном животу и другим граНанским позивима многи ол њих су доктори. Наш други претседник нанример промовирао \е из елекгро акустике. област, која се добро слаже са његовим свирањем на виолини. Ингересантно је. да се међу нама налазе и доктори педагогије. ботанике један други филхармоничар је инжењер чисто из симпатије за тај позив Наш хорниста. Шварпл, бави се у1 приватним часовима метереологнјом, и прориче нам време Ми смо нарочито поносни гато у наше редове можемо уброшти и бечког шаховгког првака. Он седи ме4)у првим виолннама.

У приватном животу млађи чланови оркестра ватрени су спортисти, већином футбалери, или тенисери; неки су добили награде на бициклистичким тркама. Професор Шрајнцер, који води бригу о нагаој архнви, има читаву збирку музичких реткости: разне старинске фруле, виолине итд. Његова збирка је једна од најинтересантнијих те врсге у Европи. Ако неко од нас жели да проведе нарочито нријатно поподне, онда поручи у једном Пријатном бечком локалу „Гумполдскирхнер" са винског добра господина хофрата Мајрекера, који се са својом маркантном уметничком главом убраја у најпопуларније личности нагаег оркестра. Код тога треба мало дубље завући руку у џен, јер ватрена вина, која Мајрекер точи у „според* ном занимању", позната су као врло фина и скупа. „Другатво трубача" бечких филхармоничара потиче из славне трубачке школе града Беча, из које су произишли свегски чувени хорнисти и трубачи. Као и у време наших дедова, када су поједини гудачки квартети изишли из редова бечких филхармоничара, и одушевљавали пријатеље озбиљне музике, мислимо овде на Хелмерсбергов квартет —, тако' су се и данас саставили уметници бечке филхармоније у три гудачка квартета и то у Мајерекер-ов, Кампер-ов и Шнајдерхан-ов квартет. Компонирање спада такође у занит ових умегника и оно је код свих њих на дневном реду, мада већина задржава своје идеје у глави или у фијокама свог писаћег стола . . Изузетак од гога чини први претседник бечких филхармоничара. про<}>есор Вил>ем Јергер, чиЈа се симфонијска дела изводе у Немачкој као и у иностранству са лепим успехом. Јергер вреди као један од најзначајнијих бечких композитора уопшге. Један догађај ставио је једном приликом бечке филхармоничаре у тешк^ неприлику"' рекао нам је наш пријатељ на растанку... „Један племенити бечки добротвор. оставио је•.тестамен-тарно- нашем оркестру читаво своје имање. Код исилате дошло ]е међутим до потегпкоћа. Мада су бечки филхармоничари били свуда познати као уметничко тине, оставински суд је утврдио да »м«ча „правног лица 4< " истог имена Да би < е могло наступити наследство. требало \е најпре створити то правно лиие. На гај начнн бечки филхармоничари били су присиљени да се конституишу као друштво. ВЕШТАЧКЕ ВИЛИЦЕ Погрешно би било мислити да су вегатачке вилице скорашњег датума- Вештачки зуби нађени су и у једном стјаром египатском саркофаг^. У Египт\ \е једна од строгих казиа била и чупање зуба. Они који би на тај начин остатн без зуба правили су вештачке. да се че би знало да су били кажњени Тако су најпре постали вештачки зуби И стари јРимљани су знали за вештачке зубе и вештачке вилице. Најбољи примерпи сачувани су у музеју у Тарквинији. РИБЕ НЕЋЕ БИТИ НЕЧУЈНЕ Рибе су до сада пл»ивале потпуно нечуЈно. тако да је рибарима било немогућно да констатују њихово нрисуство у води. Сада је конструисан јелаи нарочити апарат са јако осетл >ипим мембранама. које могу да регисгрују чак и кретање рибе у води Ово је нарочито важно за лов на харинге. јер ће се њихова јата моћи сада лако да констатују. Бродови. позвани раднопутем неће имати више да лутају и да траже рибу, већ ће ићи/ право на место где је присуство рибе већ утврђено овим спенијалним апаратима.

На аасловној страни Срећна мама ГСнимак: инж. Р. Отефановић)

Главни уредник* Л>у<5а Јоваповић. Уоедник: Г ' ко Токин За фотограФију V. Симић. Уорпнргпттво Млгселонека 31. Тел. 23-010 * Влаеник и ичланач Сппеко итавачко прел\'зеће А Д Јован ТаиовиЈј Штампа ..ТПтампари?а Беогард" А. Д ечанека улипа бп. 31 Тромесечна претнлата 70.— линаоа. Претплату слати на ,.Пнеса А. Д." Веоград. Влајконићева, 8. Рукогшси се не враћају.