Коло

0

: Љ

ње мати. каткад, понека стариЈа жена, или н поноено' трпећи бол и страх, дајући живот, I је мајка шумадиског села, јака и постојаиа к; али осетљива. јер кад први ноглед баци на с сузама радосницама и зажелеће му да одраст А и касније, живот мајке у нашем с< куће и у пољу не допушта јој Да много г да га уљуљкује, и мази, да му теиа и да она ради тешке послове. У колевци, негде, Ако занлаче она ће га нокаткад нрихватити. ; даље, јер мора. За време великих пољских р ни мајка ннје ноштеђена. Она негде уврх остави својс дете и иде за браздом или ко наставл>а посао. Тек увече доспева да га јач> да му погледа у очи и иосвети му пуну в и здрав сан, носле дневног рада, ускоро пре Први корак детета је радост сваке ма у граду, другојачији на селу. На селу, он з« а касиије на сеоском нуту, на путу према гп одећу, дете је нрати у њеном послу, по ку!г ЈБубав мајчину сеоско дете не осећа и не л зато што је живот у селу стварнији и гру( бди над њим и да је њен скут и њена [ У слободним часовима она га привија уза се, о горским зверима, о чудима, о тајанствен Она га прва упознаје са животињама, са а: сваке ствари о употреби и користи. Мати добра. Кроз њу говори љубав и вера; њу * Па и касније, кад наше сеоско дете о јом неуморн^ом л>убављу бди над њим. Он нредивима, плетивима и ткању; она је учи је молитва, поштовању, ноштењу и љубавт учила, како се сећа, како верује и зна да је подиже с још већом љубављу и бригом. Он домаћин. Стаће за плуг, за косу, за вршал! на питомим брсжул>нима, иа земл>и здравој I и јача. У њему бије крв његових прадедова он се сећа. док иде за илугом, или док семе која га је учнла да буде ноштен и вредан, д и да је чува као најсветији аманет својих његову душу. Он дубоко заорава б[>азду у зе? од колевке до гроба. Он оре, сеје и сећа се увек речи Он јој је захвалан јер осећа да нам је ои; живели и опстајали, оно од чега ће вазда леие нараштајс кол>ене Србије.

Прва реч која је икада изговорена била Је —- мати. Јер мати Је почетак свега. Оиа је стварање, она је рађање. Оиа поклања живот, оиа подилгс. негује, стрепи, радује се, прегара, води. И оно што је она дала само смрт може узети. Заго је тако велика, тако снажна реч — мати, реч коју деца прву изговарају. Мати није само родитељица живота, оиа је и учитељица. Она детету пока «зује сунце и звезде, земл.»у и воду, она му казује како- ће разликовати добро од Зла. Мати бди над првим корацима свога детета; оиа га подржава и води док не ојача и крене сам,, Она упућује у живот. Такве су све мајке, мајке свих.раса. свих континената, мајке целога света. Таква је и српска мајка, мајка шумади ског села. Она се порађа често на тврдом леЈкаЈ*у у дну полутамне собице. некад чак на њиви, или у шуми где год је одводи трудни живот. У тај час, некад је крај