Коло

4

-РОМАМ ОД Р. АРЛСНА —

(6)

Надам се и ја да ће вам поКи да откријете траг, па вам желим срећу* ♦ Неколико даиа касније „Астра*\ излетнички брод из Батавије, бацила је сидро у заливу средњег Кидовог острва. Међу гостима, који су хтели да погледају острв&^ налазио се и Јан ван ден Рин. Био је елегантан, љубазан и при* ступачан. Одвојио се одмах од осталих в пошао својим путем. Тачно обаве« штен о положају насеља нашао је Кавака који га је пребацио на острво број један, где се налазио клуб Кидове оиладине. Мора се додати да се Кидова омладива обично склањала када би наишао неки страни брод. Та омладина имала је варочито схватање о својој вредности, ва није хтела да се забавља с обичиим туристима. Када је Канак притерао чамап на обалу лагуне. читаво друштво се управо купало. Јан ван ден Рин ставио је неки смешан монокл на око и пажљиво и дрско посматрао младе даме. Махнуо им Затим руком и ушао у клупску зграду ва запрепашћење Кидове омладине. Макс. Сол и Цид Гараган први су дошли себи* — Бојим се да ћемо тог дерана морати најурити одавде! — рече Макс, иајстарији. Устао је и са својих гаћица отресао песак. — Слуга ће се зато већ побринути! — примети Патриција ван Мор, лепа девојка, која је имала диван стас као века Малајка из Јужног мора. Сви се узбунили, обртали и напето иш^кивали да снажни клупски слуга васртљивог странца избаци на топли ваздух. — Идем да погледам! — рече Мавс Гараган и уђе у зграду. Остали су се смејали* трљали руке и с уживањем чекали тренутак када ће «• легантни странац као покисла пудлица вроћи поред Макса. Прошло је неколико минута. Одједаред се отворише врата од ходника и мрко тело, као неком динамичном снагом бачено. полетело је преко терасе: Макс Гарагав упола онесвешћен лежао је у песку! Странац је поправљао згужвану кравату и с моноклом на оку љубопитљиво и зачуђено посматраше ошамућеног Макса у кућапим гаћицама. За»ресао је неколико пута главом и пошао даље. Кидовла омладина прво се запрепасгила. а затим ударила у громогласан смех. Макс ЈГараган. стар двадесет и пет година, необично снажан. сматран за вајјачег белог човека на острву изузимајући свог оца и трговца коиром Гинтера. бедно је лежао на земљи. Тај елетантни страни господичић као од шалге взбацио га из клупске зграде! Зар то вије било комично? Док се Макс Гараган полако уздизао в трљао своје удове, ушао је у лагуну моторни чамап у коме; се налазио каветан „Астре" Кидова омладина обратила је на то пажњу. пошто је чамац био својина Лајденисове флоте. Капетан излетничког брода изгледао је узрујан. Није још ни пришао обали а већ је викнуо из свега гласа преко воде: -— Је ли ту његова висост? — Бетика ван Мор гурнула је своју сестру Мадлену у страну. — Јеси ли чула? Његова висост! — 0 коме то говорите? — упитао је Види Лајденис капетана. чији је чамац управо застао на равном песку. Капетан је сјајно играо своју улогу. — Говодим о његовој висости. принцу. . . — капетан као да се у последн>ем тренутку предомислио. — говорим о господилу Јану ван ден Рину! Лајденисове и ван Морове девојке узбуђено су ставиле руке на уске попршњаке. $инула су и млада господа. Да ве траже оног елег»«гног младића? Да вије он тај принц? И Маке Гараган га н-впао, ох. каква катастрофа! — Господин Јш ван ден Рин! — ви-

као је капетан узбуђено. — Господин Рин! Странап се појавио на веранди. — Капетане Шермане. ако још једаред будете толико викали. даћу вас обесити! Капетан Шерман сушио је лице марамицом- — Висости, — унлашио сам се. Молим вас. висости, вратите се на „Астру'*\ Не одговарам за вашу сигурност ако се сами туда шетате! — Прво. — викнула је његова висост. -— ја нисам никаква висост већ само Јан ван ден Рин. на што сам вас већ више пута упозорио. Друго. капетане, ја сам већ доста Одрастао да могу сам ићи у шетњу. — При том је прстом ноказао на Кидову омладину. — Хоћу овде ца лежим на плажи да се купам! — продужио је тврдоглаво. Не дозвољавам да се неко вуче испред и иза мене. Хоћу да сам миран и да сам без икакве пратње. Отупутујте са вашим кавезом даље. капетане. а ја ћу ову кућу да изнајмим и да останем ту коју недељу .., — Али. висости! — Изгледало је као да каиетан очајава. — Шта да кажем вашој пратњи? — Наређујем да ме оставите на миру! — рече Рин енергично. — ,Уселићу се у овај хотел и пошаљите ми пртљаг* Нећу ниједног слугу. Ја сам Јан ван ден Рин, хоћу да се одморим овде коју недељу и сада нека је крај аудијенпији! — Опростите висости. ван лев Рине. ово није хотел већ клупска зграда! Капетан као да је дошао на срећну мисао. — Ту нико не може да станује. јер < господа не издају под најам! Сад су се у разговор одлучно умешрле и даме са Кидових острва— Господин може. наравно као гост. ту да станује. — То је отприлике било што су оне саопштиле капетану.

Јаи ван ден Рин као прави светски човек поклонио се пред купаћим вилама. — Захваљујем вам, моје даме. и радо примам вашу љубазну понуду. Ми ћемо овде дивне дане нровести Када се „Астра" буде враћала натраг, може опет да ме однесе. Капетан је тешко уздахнуо. — Како наредите, висости. мислнм, како желите, господине! — Издао је наређење и Канаци су моторни чамац кренули са плаже, а затим је напустио лагуиу. Дотле се Рин упутио у бар клупске зраде. Кидова омладина стајала је не знајући шта да ради. Наравно. нису могли остати тек тако на песку, — Треба да га поздравимо! — рече Ева Лајденис — Само да буде сасвим службено. Не можемо остати у купаћим гаћицама. Зваћемо га сви господином Рином јер принн жели да се пази на инкогнито. Макс Гараган био је једини који не беше одушевљен овим гостом. Стално је још трљао поједине делове тела. — Уме да употреби грифове Волео бих знати где их је научио! — Ах. — рече Бети ван Мор. па и принчеви могл> бити снажни људи јер се нази и на њихов физички одгој. Мило ми је кад помислим да ће остати неколико недеља и можаа ожен.ити неку од нас Замислите. бити принцеза! — Баш си луда гуска! — рече Патриција. — Нећемо ваљда учинити грешку коју праве Американке и да би упецале принпа. губе своје цостојанство То никако не! Причало би се после V Батавији да смо позвале овамо некот сиромашног племића из Евроие и купиле га.

Док се Кидова омладина договарала шта да ради, на балкону се појавио Рин. Од слуге је узео купаће гаћице и пошао у кабину да се свуче. Кад се поново указао, пред њима се појавио добро развијен и негован млад човек, физнчкн трениран, који ништа принчевског није имао иа себи, већ је пог« пуно пристајао Кидовој омладини. Само је још монокл држао на левом оку, што је мало комично дејствовало. Мирно је сишао доле и упутио се др\штву в — Опростите што сам био слободан да практички искористим ваш љубазан позив. Да се упознамо! — Пружио је руку прво Максу Гарагану. — Не за® мерите! Пошто се нас двојипа најд^« же познајемо, будите љубазни да ме ви претставите. Зовем се Јан ван ден Рин Макс Гараган примио је руку с ос* мејком који је био и сладак и кисео. Почео је да претставља: госпођица Ева, Лилиан, Лајдеиис, Патриција, Бети. Илзе ван Мор. а то су моја браћа Сол и Цид. — А ви. господине? — Ја сам Макс! — одговори овај. збуњен љубазновшћу свог малопређашњег победиоца. — Купаћемо се! — Рин се са свима руковао. — Има ли овде ајкула? — Не, господине! Лагуна је затворена оградом. Када треба чамап да уђе. момак отвара. Нема оиасности. — Штета! — рече Рин. — Цела романтика отишла је онда до ђавола! — Па зар би се ви купали кад би било ајкула? — упита Патриција некако са висине. — То задовољство можете себи лако да створите. На спрудовима с остригама ми сваке две недеље изгубимо по једног гњурача иако се много пази. Тамо има ајкула. Мислим да ћете ви ипак претпоставити осигурану лагуну! — Али. госпођице Патриција. драж опасности не да се платити. Вода освежава тело а сазнање, да долази ајкула, освежава живце! — Клалим се, висости. да ћете се још размислити! — Опростите, госпођице ван Мор, ниеам никаква висост већ обичан грађанин Јан ван ден Мор. Ако желите, да се кладимо! — Полажем опкладу! — рече Маке Гараган с пакосним осмејком. — Хиљаду гулдена. господине Рине! Сумњам да ћете заиста поћи онамо. — Важи! — одговори Рин, чије лице беше мока-боја. — Видећете да се не плашим ајкула. Како ћемо отићи онамо? — Великим моторним чамцем који је тамо на обали! — објаснише Сол и Оид заједно. — Одвешћемо вас тамо и приближити што је могуће више. Затим појурише уз плажу да би гост што пре изгубио опкладу, — Патриција ван Мор промени бо« ју лица. — Надам се да Је то све ипак шала! — рече доста енергично Максу. — Не сматраш ваљда озбиљно да опклада важи. Господин Рин није острвљанин Јужног мора. Опклада. дакле, није фер. Макс се смејао. • — Господин Рин ће да је изгуби. Читава женска Кидова омладина није хтела висост више да пусти и'з шака Лајденисове и ван Морове «евојке опколиле су Макса Али Рин к- оиет успео да раздражи Макса, који Је почео већ да се колеба. — НТта. плашите се да ћете изгубити хиљаду гулдена? — Не го. већ за ваш живот; — одговори Макс љутито. — Бићу ја одговоран ако вам се што деси.. На крају крајева ми з» вас одговарамо докле год сет иам гост. Рин је чистио монокл о куиаће гаћице. (Наставиће се)