Коло

>■* ■&> Р&4

Сламку по сламку, влат шЈ^ђрат, саставља чика Павле из Рушња, па их вишеструко уплиће у дуг гајтаи, гладећи га налцем и истеЈкући да буде чврст и прав. Кад много таквих жуто-златних гајтана исплете, саставља мх оида један по један, једаи поред другог уокруг, и ирави шешире. Мушке или женске, са малим ^ли велики ободом, главе округле или ваљкасте, шешире какве жоћете; зна ' он да каправи.' Лепи су, толико лепи, да им ни фабрички нису равии. Јер чика Павле је мајстор у томе, самоук, али даровит. Давно је то било, још пре 40 година. Још као дечко, мало чобаиче поред оваца, свнрао је он на <{)рули коју је сам иаправио, прво од зове, иа од тврдог дрвета, док није почео да је прави и од сламе. Тако је почео да уплиће влати, укрштава, да прави од њих разне стварчине, док ннје иснлео првн шешири^; И тако шешир по шешир, све бољи и леиши, док у селу иису ночелп гиворити © Иавлу шеширџијм. .. . . ' " • " '

Кад је одрастао Јиапуетио је ои евоје изучио кројачки занат и ностао добар мајетор. више неће правити шешире од еламе. Али, вр читаве четири деценије он се, вратио у свој који су ее одмарали у воћњапима или пскли друма. То је потеетило чика Павла на његов д шершре, који су тако лаки и добри. Сео је и ла помагача које се такође увео у занат. Њеш шешир по шешир које су куновалн не еамо ру рочито београ!)анке које их носе кокегио., са и његов друг Мића и даље раде. Уплићу влат п гајтан, гладе га палцем и истежу да буде -чвретЈ уиесу што више уметноетн и надају ес да ћс Рушањ бити главио извозиичко место за сламне

! Р.