Коло

Курсулипој улици има једна маЛ" кућа, сва утонула у зеленило дивл>е лозе а еакривена иза опрегсивене -жама пузавицама. Сви они многобројни пролазншш који ?е свакога дана погледају не запажају ииптта нарочито: то .1е кућа као и многе ттоугЈ? V овој београдској улини, остала из доба када су модерне палате од много сппатова биле 1ош ретке. А ипак • се она саев.им разликује од др.угих: у њој је живео и умро велики српски ватап Сима Роксандићтворан „Рибара" на Калемегдану и многих других уметничких ^творевина високе вредноети. У кући V Курсулиној улици цела |едиа соба нспуњеиа 1*е успомеиама на иашег великот уметншса а V том малом свети1пту прикупила је његова супруга много бро1не од његових радова који су се у тренутку смрти иаптли у ател»еу или код куће Симе Роксандића.

у кући сродника., био [е тако далеко од виле на Дедињу. Па ипак. и норед свега тога. Сима Роксандић се није уморио нити стао. ГГрекилале су га нбдаће. али га нису. сломиле. Ова или она невол,а стварале су паузе У пду године су пролазиле. Ио Сима Роксаидић те увек ве.ровао у победу правде. т—овао у љ.уде и Њихове душе и увек продужавао дал»е. Тако је створио и три сво'а најзначајнија дела „Роба" затим „Бор^у" (како ,се у ствари зове калемегда-нски „Рибар'4 и „Победу" која пачпва V неком ирашња.вом оппттии ском магацину и чека ла буде поетавл>ен&. До смрти се још надао, још ковао планове и принремао се. Чекао је крај рата и несреће која је задесила човечаиство па да почне новим снатама., Смрт му је прекинула активност за увек. Данас у К упсулиио! улици једна соба, у .скромнот кућишг увијено.1 зеленил'«м пуна 1е радова Симе Роксандића. Она чекају да једног дана припадну једиом уметниичком музеју и тамо, у засебној одаји добију заслужено место. С. Н.

Ту су углавном мањи радовн, гипсани моде.ти за неке познатије бисте, портрети. фигурино и статуе, највећим делом у гипеу. само по неки одлив у бронзи. Ту је и аутоггортре покојног Роксандића. онај који једно.г дана, ка.-да то буде било могуће. треба да дође на његов надгробни .сиоменик у Београду. Велика слика ирвог Роксанднћевог рада „Роб"" виси урамљена на зиду. Тај рад. ирви а ипак један од најбољих, пропао је у прошлом Светеком рату, јер тадашњи музејски кредити нису сматрали за потребно да гинсани оришнал замене, одливом у бронзи. Ио невоље такве врсте које су миого пута искрсавале у животу Симе Ро-ксанДића никада га нису обесхрабривале. Ишао је увек храбро даље а судбина и живот тукли га таквим ударцима да је мало кочи наш уметник све то доживео. Сжма Рокеандић као уметник био је човек старе школе. класицизма и академизма. И ако је међу таквим избио на чело у српској уметносги, иггак није био једипи.

Један угао собе с радовима Симе Роксапдића — Аутопортре пок. Роксандића — „Борба" ^Рнбар на Калемегдану) ]е цан од пајбољпх Роксандићевих ра« дова. — Спомен на дотађаје на у кур ч ееми у Добрачпној улици.

(Снимци: инж. Р. Стефановић)

Али је тсао човек могтсда јединетвени прнмер међу нашим уметницима по својој доброти. скромности, повучености и осетљиво1 дутНи која није могла. никоме нипгта да учини на жао. Да ли зато. или што је судбина тако хтела. етизали су га ударци на сваком кораку. Догађало му се да на конкурсима доби1'а прве награде а да се у извођење узму радови који су далеко иза његових. Догаћало ее да други по његовоЈ идеш па аак и моделу раде скулптуре и њих богато наплаћује док би Сттма Роксандић. са сволим скромаим срествима као творап прве идеје. остајао незапажен у позадини.. Много пута замењиван са својим ништа мање славним имењаком Томом Росандићем поко.ши Сима "је доживео много пута да и оне његове радове који еу као збиља највише уметничке творевине поодоле V јавност. #риписују другима. И најзад. кад 1е умро. каква иронија. објавиле су новине да је „у евојој вили на Дедии.у" нремииуо Сима Роксадић. Он чији ш цео живот било пробијање. хр вање, невоља н оскудица. који је живео