Коло

^ О 1) Добзшловина ЈеЈ воћка воста четинара маиас! ио планина 2) Цпаст је: скуп дветова # варогп планина језеоо Тачии одговори: 1) Добриловина је манастио на оеии Тари Не зна се када је, оонован. Помиње се 1503 године/ Манастир је опл'стео 1802 године и тако пуст је био 28 годин.а. Тада је дошао јеромонах МакарИ !е из Враћевгитице и отворио цркву V старом маиастиру. 2) Цваст ■ 1е скуи иветова. На једном стаблу ревдо се кала налази само Један Двет већ^их има вигпе. Често су свп ш Нветови порећани тако да сви скупа^ личе на 1'едан велики пвет, и то је нваст. Ш$ј8Л\ АЛП& мслла ДА ЛИ ЈЕ ОПО КРУГ?

Не чини ли вам се да је на доњој страни овај круг мало спљоштен? Или је то само онтичка обмана? Шта мислите ? Одговор као и обично наћићете у идућем Јброју.

ОДГОВОРИ НА „ДАЛИ ЗИАТЕ" Цјеру ЈВеноа дала је повода да напнше његову „Атлаитиду" ~ легенда „Критиас" од Платона. У тој легенди помиње се да је још од нре 9000 година постојао један контииент. на месту где је сада Атлански Океан. . '2 —- Л>уди су иочели давно да гласају. Још за време Темистокла у Атиин је ностојала једна устаиова по имену „Остракизам" Гласач би написаО . име на црепу или школ-ци, чиме ога се у доба кризе или сукоба одлучило. .да ли да какав грађанин оде на десет година у изгнанство. $ — На двору Филииа МаНедонског крал>а. оца Александра Велигсог 850. год. пре X рисга дворски језик је био Грчки. 4 — Године 1828 родили. су се Толстој _ и Ибзен. а умрли су Шуберт и Гоја: 5 Први прави новци за које знамо ковани-.су у Лидији (малој Азији) на 800 год. пое Христа. Први нознатп златан Нован ковао је 1Срез. 8 — У доба Александра ВеЛнког л.уди су носили браду. но Алекснадар за-, љубљен , у своју младиску летону бријао лице. те је тако увск и у Грчк'о.1 и Шпанијп моду бријања. 77 — Наполен I крунисаи је у Богородичииој цркви у Паризу. Крунисање је извршио папа Пије VII, који 1е за извршен.е овог свечаиог ч г4на бно доведен и.З Рима. У одсудпом часу Нанолеон I одмахнуо је Пани руком и сам дохватио крупу и посадИо 1е себи на главу. 8 — Еле ктр о- м агнетие таласе открио јје је прци 1888 год. Неман Хајнрих РудолФ Херц. и доказао да су .њихово својство истовретно са својствнма „светлосних таласа". То је једно . од дела којима су удареии темељи радиотехнике? 9 — Године 1911 настала је Кинсска револуција. Наредне године 1012 цар Пу-.ш. 1'е абдицирао. те је тако највећа државна заједница на свету ггретворена V републику. 10 Први пут 1"е Јаиан догпао у додгтр са Квропом тек у шсснајестом веку, 1542 год. када је неколицина португалаца стигла у Јапан на некој кинеској барци. Решеп »е 6ро.|а 357: Водоравно: 1) Зорт (з-ор-т). 2) Но. —• Улар. —- Го. ' 3) Ази.пи. — Чибук. 4) Кнпа. — Чу. — Куна 4 . 5) Вор. — Ен. — Ал@. 6) Кањииа. 7) Лева. 8) Пиа Иђи. 0) Ђер, — Л. А. (Лудовикр Ариосто). — Кос. 10) Вура. — А А. Улаз.' 11) Уланд. •— Племе. 12) На. И. И. И. И ~ Об. — На. ~ А. Усправно: 1) Знак. — Буна. 2) Озиу. Ћула. 3> Нпок. — Пера. 4) Улар. — Али, — Гаии. & Олнчење. — Аладин. 0) РанДш. — Р.па Ациа. 7) Рик.ч — Пађ. Култ-Ј. А) Вулл. —■ Иоле. 9)" Гуно. —.' Само. 10) Тока. — Зсба.

Смрт од старости је данас тако т.-ако ретка, да је готово постала медицииски феномсн. Обично, животии процеси стану под притиском неке, већином чвзлечиве, бо* лести. Девет главних узрОка смртности у већини просвећсних земаља иду овим редом: срчана мана, рак, апопл.сксија, занаљење плућа, несрећни случајеви, болесги црева, туберкулоза- шећерна болест и запал>ење слепог црева. Најчуднијс је да се у многим случајеви« ма смрт може да одгоди за десетак гоДина, а често и избегне за читаве деценије. Први корак у одбрани је необично једноставан. Сваки зна да је годишњи општи преглед код лекара најбоље осигурање од непр.ијатних изненађења. Ти прегледи огкривају прве знаке болести у оргаиизму и тако често спрече озбиљан развој. Ако, на иример, анализа урина показује велику количину шећера, лекар може да посумња да наиијент болује од шећерне болести. Дијета често спречи дал.и развој. Ако је, пак, у пнгању тежи случај, инсулин може иацијенту да омогући многе корисне године нормалиог живота. Од срчане мане умире готово трн нуга толико људи колико од сваког иојединачног наведеног узрока. Ако додамб аноплексију, напад који ороузрокује прскање заврпших вена у* мОзгу, можемо да кажемо да од болести крвотока умире исто толико л.јр» ди, колико од свих осталих болести заједно. Ово умирање било би, свакако, смањеио, кад би се човечанство могло да одвикне од два модерна зла: премарања и сувишне исхране. Како тиме повећавамо напор и рад оргишзма, стварају се у телу отрови. Да би смо се ослободили тих отрова, тотреб« на иам је нова количина крви. Крвин џритисак скаче, иела машина је ста. 1 !но под притиском док најзад срчана мана. или апоплексија не добију нову жртву. Премор и вигоки иритисак могу да се лече ако се паметно одмарамо. И неколико минута мировања пре ручак могу да донринесу општем иовољчом стању и да смање притисак. Претерана исхрана не смањује само иашу радну снагу, већ трује организам токсинима, који су проинкод непотпуиог варења. Слажемо огромне сл ојеве сланине изнад кукова и на трбуху. Што сио 'дебљи, то је терет над срцем, главним артеријама и над цревима тежи. Смрт прилази корак ближе. Одпре неколико година, серуми су тако добро састављени да су у извесним врстама болести (код запаљења плућа, на прнмер) сасвим смањили смртиост. Али је врло важно да се диагноза у овим болестима поставн већ за прва три дана. Ире тридесетак година, туберкулоза је сматрана „великом белом кугом". Као узрок смртности, стављана је иа прво место. Сада је на седмом месту; можемо да се надамо да ће пасти још ииже. Рентген и анализа пљувачке довољни су да лекару укажу на туберкулоЗУ у самом почетку. А она се тада успешно лечи. ЗаПаљење слеиог црева (9-та болест иа листи) обичио почиње лаким боловима у стомаку, а затим све несноснијим иападима. Ако имате поврагне нанаде болова у доњем делу трбуха, а не знате узрок, морате да посумњате да је у гштању слепо црево; хитна хируршка интервепција је једини сигуран лек. Рак не може да се лечи у носледњсм стадијуму. -Може да нас спасе само дијагноза ностављена још у зачетку болести и операиија. Због тога се указује потреба да се једном годиш* ње оде иа општи лекарски преглед. Не узбуђујте сс док не приметите да нагло слабите, или да се ненор!иално гојите. Це.. занемарујте ниКакву повреду иоже, или необичне болове. Пока*

жите све то лекару, јер је, можда, на» стало крајње време да се оператшк ним нутем уклони почетак рака. Хи« руршка интервенција, Рентген и радиЈум су једина нризната сретства у борби против рака: не заваравајте се никаквим причама. Преостају нам само несрећни случајеви. пети убица. Доказано је небројено пута, да се несрећни случајеви у кући, у радионици и на улици могу сигурно избећи ако се пази, гледа и предвиди. То су, ето. дакле, девет главних узрока, који могу да нам живот одузму раније нег^ што се то могло да очекује пре једног века. Све то, као што видимо, може да се избегне. Трагедија најчешће настаје због наше равнодушности. Сви желимо да смо здрави. Сви желимо да агивимо угодним, нормалшгм животом. Али шта све не чинимо, каквим се све глупостима не предајемо при томе. Трошимо милионе годишње на разне лекове који више шкоде, него што се плаћа свима лекарима заједно. Тражимо лекара само када смо болеени. или онда кг!д Је и сувише касно, када је изгубљена свака нада. Затим, ми смо жртве и новог начииа живота, који не водн |*ачуна ни о најосновнијим правима хигијене. Међутим, да бисмо продужили живот и уживали у добром здрављу, морамо да себи поставимо следеће задатке. Морамо да усавршимо негу де* це. Морамо сваког месеца да мСримо тежину и узраст девојчица и дечака и утврдимо поуздано зашго су недовољно развијени, ако су неразвијени. Подвргавајмо се сваке године опшгем прегледу, који спречава болести. Држимо се програма уредног живота, главног услова за добро здравље: бити често на чистом ваздуху, хранити се умерено, довољно се кретати и избсгавати претерани рад. Смрт стално изазива. Једноставан је и успешан иачин да је одложимо. Награда нам је сам живот.

Др. в. д.

Иетоиис

ПРАВДОЉУБИВА КРАЉИЦА Софија Доротеа, немачка војвоткиња од Алдема, била је једна од најлепших и најинтелигентнијих жена свога доба (1666—1726). Из политичких разлога она се удала за енглеског краља Борђа Првог. Он је био веома љубоморан и веровао да га лепа суируга вара. Једнога дана краљица је бачена у тамницу ради тобожњег браколомства. наравно, по краљевом наређењу. Истога дана по^убљен је на пању и њен тобожњи л>убавник. После неког времена је краљ Ђорђе увидео своју грешку и послао свога весника крал.ици у тамницу, молећи је да му онрости грешку, и да се с њим помири. Али кралшца је гордо одговорила: — За измирење нема никаквог смисла! Ако је мој грех стварно постојао, ја сам недостојиа краља, а ако је ње» гова оптужба била неоснована и он због тога погубио невиног човека — онда краљ није достојан мене!

ОРАТ0РИЈУМ Великог немачког композитора, Георга Фридриха Хендла уг^итао је био једном приликом неки богаташ, који му је понудио своја најбоља вина, кажо му се ово доиада. „Па, ја сам сасвим задовољан. „Што се мене тиче, рекао је домаћин. ја сматрам да је тако опојно, као ораториум". „Али ја имам и других врста; на нричер: токајац. бургундер. .." „Овамо с њима! 1 * узвикнуо је Хеидел одушевљено^ „Уз један оратоијула потребан је у*ек « велики збор!"

Ж .2М4 Ш ' /}/8 али је број оиих који су, при /р С- говору, свесни покрета свога гласа; још мањи је број оних који иазе на ритам свога свакидашњег начииа изражавања. Ми превиђамо да се при говору, макар то био и иајобичнији разговор о времену, или о ценама иа тржишту, из низа то« нова и ритма ствара једна мелодија. Само донекле, и то неевесно, ми подржавамо правила једне музичке фразе, на пример кад о својој болести говоримо у молу, а о својим уснесима у дуру; или кад у разоговру подлежемо утицају тона свога саговорника док нам се гласови не изједначе. Питање односа између певања и говора врло је старо, али се тек у но» виЈ *е време почело научно обрађивати. Један веома интересантан прилог за објашњење опога питања дао је на основу екснерименталних истраживања Ото фон Ессн у Саопштењима Фонетичног лабораториума хамбуршког универзитета. Ириликом снимања, једна иста личност морала је да изговори, а затим да отиева реченицу: „Ја не знам шта то треба да значи". Личности која је подвр гнута експерименту није била поЗната сврха овога снимања. Снимање је вршено номоћу усног левка и описивача грлених тонова на Шшермановом кимографу ; добијене кривул>е* или кимограми мере се помоћу Мајер-Шнајдеровог апарата за мерење тонова. Овим је створена могућност да се мелодија говора сравнн са неваном мелодијом. Ритам, релативно трајање и ингензнтет елогова, истоветни су и код говора и код певања, док се мелодија говора битно удаљује од мелодије певања: говор и певање, што се тиче низа тонова, равнају се потпуно различито. Чудпо је, на пример, да је код говора покрет гласа већн него код пев нг.а. Изговорена реченица има више уздиЗања и спуштањња, него отпевана. Крива линија у говору ноказује укунно 43,5 интервалних <тромена, нрема 23,5 код невања. Висина тона при говору много је нижа. иего код певане мелодије чак и онда ако се при певању изабере пе прописана, ве!» произвол.на висина тона. Ако би се мелодија говора изразила нотографскм, не бисмо је без нарочитог напора могли познатн, јер за стл г шаоца нису важне висине тоиова, већ њихов интензитет. Зато је тешко чутн мелОдију језика. Само у свом примитивном стадиуму наслањало се певање на мелодију говор.а. Када се развило у уметност, ослободило се те везе и постало потпуно самостално. У сваком случају, говор Може бити озиачен као полупевање; ако се, пак, нарочита иажња обратИ туђим речима, може се тврдити да је говор једна врста реиитатива. М. Сг. <о) чА^ -5 с>*-& (р

.^.да дивл.а гускак. када се спушта у лету, лоти «1«"10 и полеђушке. „ '.'.уда пбстоји тодна врста еомова који ее, ако их неко дира. бране пуштајући електрнчне талаее који су толико јаки д» м,огу, да огпамуте наиадача. Ова врста ^,е./г'сготри; 1 г,пе- -живи у • афричк-им водама .