Коло

Била је чи&овница. Запослена у кабинету једног надлештва, радила је од јут^а до мрака и марљиво обављала повао секретарице, телефонискиње и административног , чун^виика У иочетку није осећала никакав терет нити замореност, Радила је са задовољством и врло често певушила. Али тај напор остављао је трагове на њој Одлазила Је ујутру од куће, још у шест часова. Долазила у подне кући после два, а често пута и после три сата. ручавала на брзину већ скоро охлађено јело и поново се враћала

Коњи су ка^али и грабили према селу. Пут је био сув. бео. прашњав в по усецима сасушених блатњавих џомби, кола су тандркала. Сутои се већ био спустио. Лоле и при мееечевот светлости посматрао млечно бледо лице своје гошће, кестењасте увојке косе и очи од којих иије могао да сакрије ни један погАед, Груди су му се надимале а мисли летеле у недоглед. Он се трудио да замисли како изгледају трамваји, биоскопи., позоришта. улипе и куће у Београд и како живе ти варошани о којима је он гако много слушао. —

на вратима испусти итешир : брзо га подшке и ^ђе унуЈра, Иружајупи јој руку био је црвен до ушиЈу. Сео је на понуђену кожну фотељу и причао јој, скоро без предаха, како му је било тешко и досадно кад Је она отпутовала. Сеоске аевојке га нису више интересовале. рад исто тако; она је била његова прва и последња мисао Сањао је и жељно ишчекивао дан када ће је поново угтедати. Сада је пресрећан што Је опег види Она је слушала. смешкајући се врхом својих усана. док је он причао као да је своју исповест наиамет научио, ^ У подне пошто је сачекала да се еви 1ИНОВНИЦИ разиђу својим кућама. однела га је на ручак^ Доста пристојно одевен и колико толико васпитан. он јој је личио на иеког иаланачког тргов^ића који ]е допутовао V Београд да се мало „прочаршија и да остави коју паРУ% После пОдне су посетили биоскоп, предвече бар., сутра пре подне Калемеглан и зоолошки врт а после подне позориште и опст биоскоп, У биоскопу му је било кратко двочасовно приказивање На завршетку тешко се одва?ао ол седишта и нерадо напуштао биогкопскт дворану, — У бару је гледао лево. десио — свуда, ' Чудио се леиом урећају и није скидао поглед са полуотевених артискиња. Када је програм био завршен. питао је постоји ли 1*ош којји бар, д али су свуда артискиње тако обучене и да ли мојош истог дана да виде ирограм иа другом месту. Тако ср он \ г век најпре чудио. изненађивао и за све распитивао. док се после неколико дана није толико осло-

бодио да Је, посматрајући у биоскопу^ за време иретставе, један заљубљени млади пар, спустио полако главу на њена рамена, а затим. пошто се она није бранила, утиснуо јој првн пољубац у врео врат, Она га је зачуђено погледала и благим покрегом руке ^одвојила ол себе, ; По изласку из биоскопа његово лице је било зажарено, очи су светлуиале, а уста горела, Он се припијао уз њу и тражио одушке својим младалачким расиламтелим осећа јима. Оиа је све то примећивала и страхујући да се све ово не развије онако како није желела„ трудила се да му у благој форми стави до знања да је са» мо њен гост.^ као што је она била његова гошћа на селу „И ништа више! 44 После неколико дана. кад је одбила да поново поће с њим у бар иговарајући се да је заузета радом у кабинету, он је већ осетио прву горчиндг велеградског живота. Исте вечери он ју је непримгћен сачекао иза угла и видео како јој је неки младић иришао. ухватио под рукл и, гледајући је заљубљено. причао. док се она раздрагано смејала. Заклоњен лИпом, стежући песнипе и гризући уснице, он је; немоћан. гледао и очајавао! ...Сутра у.јутру, док Ј *е Она још спавала. извадио је из плетене корпе .,Вонтон"' поиепао га у ситне комаде а затим. пробијајући се кроз јутарњу маглу отпутовао у своЈе село. скинуо граћан* ски канут и шешир. баиио их V заиећак и поново иавукао гуњ, опанке и шајкачу... М. Л. Тодоровић

у кабинет. Настављала ј *е свој посао. Куцала је на машини, заводила у про* токол разна писма, препоруке, молбе и џалбе, одговарала телефоном на многа пигања, давала везу и ц^шјавл.ивала публику. — Увече, исцрпљена и преморена, враћала се касно кући. а по каткада отварала врата своје 1ј [ријатне девојачке собице само на неколико минута пре полициског часа- И онда. када је постеља Привлачила и уморне очи жељне сна чекале да се. затворе, она је морала да седи до дубоко у ноћ, да „штоиује 44 својс чарапе. да поправља рубље, дотерује у ред хаљину и блузицу, или радну кецељу коју ће сутра, кад по^е у канцеларију, да обуче. Тако су пролазили дани за данима, ноћи за ноћимди Шено тело преморено, почело је да слаби и да осећа потребу За бољом исхраном, чистијим ваздухом и дужим одмором. Затражила је отсуство. Добила га„ Села у воз в отпутовала својим добрим пријателшма у село. У препуном возу, претрпаном путнијЈима, корпама, џаковима, разним стварима и замотуЉцима, размишљала је како ће је њени зианци, сеоски момци дочекати. како ће јој се опет дивити и колико ће се обрадовати ситницама које је накуповала и понела „за успомену на Београд" — кога они нису још ни видели. Сунце је Већ одавно било зашло. Дан је већ био на измаку. Сутон се полако спуштао када је воз ушао у станицу. Кроз отворен прозор угледала је на перону своје обожаваоце Лолета. Миомира и Драгана. Обучени у празнична одела, са белим као снег кошуљама. жутим опанцима и лакованим кајишима, купљеним „испод руке" и ђилкошки накривљеним плавим шајкачама потрчали С У ј°ј У сусрет, пожелили добродошли5у и скоро отимајући ј<*ј из руку втвари грабили се ко ће јој шта понети. Пред станипом чекала су два алата упрегнута у тек обојене кочије. Левак је немирно копао, а дешњак се час по час окретао, као да је хтео да види $а кога је ово све тако свечано припремљено, нова кола, нови амови и ©кићетге узде. На седиштима вунени јастуци, пвд у колима застрт шареницом, а бич ишаран пољским пвећем. Наместшпе ствари. Помогоше јој да се попне, грабећи се ко ће где да седне. Пошто се нису могли аа сложе, Миомир. као најстарији, иредложи да тера коње. да Драган седв крај њега налред, а Лоле, са гошћом. позади. Тако се, најзад сложише и кренуше. Драгант ннје било право. Окрећућн се свакн час, он је завидљиво ооематрао Лолета, којн се иао наун шепурио.

Пролазили су кроз шуму. Коњи су се трзали и по каткад скакали у страну, док је Миомир пратећи из навике /сваки њихов п €>крет често пуцао бичем и опомињао их на своју присутност, На крају шуме чуо се лавеж паса. који их као претстража опомињаху да је село близу, Коњи успорише ход. а затим се, у подножју брда., указаше кућерцњ Ламие су светлуцале, а куће у месечевој светлости изгледале су као прилепљене уз брдо, Из села је допирала песЛа. 0д те вечери, из дана у дан момии су јој се дивили, обожавали је, облетали и отим-али се ко ће чешће бити с' њом у друштву. Гдедајући је ненрекидно мислили су о томе како је лепа и стасита. ИмаЛа је дивну таласасту косу, прекрасне беле зубе., танке обри дуге трепавице, и прне враголасте очи. Прилазили су јој наЈпре бојажл»иво и стидљиво. а касније, као стари познаници. Доносили су јој најбоље и најкрупније воће и позивали је час да види вршидбу, или „упозна околину 44 , или обиђе винограде. А она је све то примала, захваљивала се и задовољна, смешкајући се, причала им како се у Београду живи, како се момци девојкама удварају, како се заједио шетају, праве излете, иду у биоскопе. позоришта. на трке, у барове и на плажу. Они су је слушали скоро отворених устију и занети њеним занимљивим причањењм размишљали о томе како су „варошани мудри ", како им „свака реч крта своје место" и како „умеју да живе 44 . Девојке су ј'ој* се с почетка дивиле, радо је примале у друштво и завиделе јој. А када су приметиле да је она скупила све момке око себе и да мало ко на њих обраћа пажњу. намрзле^су је и почеле са сеоским преклапањем. Ускоро „варошанка 44 је постала н^ сваком кораку предмет препричавања. Тако је проводила време одмора на селу. ф Када се после двадесет дана вратила натраг на свој'у дужкост и поново саживела са велеградеком вревом в писаћом машином, телефоном и публиком служитељ јој унесе визит карту: Миодраг Јовановић-Лале, велепоседник. Изненађена неочекиваиом посетом, заруменила се у лицу као мало дете. Д'а би прикрила своју збуњеност, саопшти служитељу да пусти господина Лале који је дотле збуњено стајао у пространом претсобљу испод једне уљане слике и зверао неодређено, гужвајући шешир, на одговор служитеља да може да уђе погледа шеретски осталу публику н неспретно ракачивши се на кваку

Г^АИ л;

Лепо јесење вече. Парк. РоманТика. Месец сија у пуној својој лепоти. На свакој клупи седи по Један пар и сви су заузети својим љубавним шапутањима — и томе сличио. Само нас двоје лармамо, т. ј. свађамо се. Разлог свађе је бсзначајан; али. ми се сваћамо. Падају крупне речњ Ја тврдим да ћу њеног брата идући пут, кад ми дође пијан у кућу, избацити иапоље. Она се жестоко буниЈ ^ Стручњак је вероватно одмах. јоти у почетку приметио да разлика између оних силних нарова и парку. и нас двоје. лежи у томе што су они само љубавни парови док смо нас двоје млади брачни пар., Слру^њака. а и остале, вероватно чуди шта тражимо у парку. Е, то су навике из доба кад смо још били љубавни пар ..

Тако нас двоје седимо и свађамо се. Она пада у ватру и тврди да ће такав акт сматрати као да ј *е уперен против ње лично Ја дајем часну реч да ћу то сигуро урадити, што до мало пре нисам мислио. Л>утито устајем и захтевам да идемо кући. Оиа ме следује. Најзад, тишина. Ми се, наиме, никад не свађамо на улици. Тишина ми годи и љутина ме пролази али на њој примећујем да се оштри за свађу у затвореном нростору Вечерам за свој рачун, она за свој. На њено гунђање не одговарам. Мени се дрема али онда ми пада напамет да се јавља један кру-> пан проблем: како ћемо спавати? Ра« сполажемо само са једним каучсм. Ја N

помирљиво покушавам да легнем и остављам јој као и обично доста ме-, ста. Она међутим узима Летњи Јорган и леже на патос. Јесење ноћи су хладне и ја се бојим да ће она назепсти. УстаЈем и извињаваЈући се нудим јој да она легне на кауч а ја ћу на патос Она демонстративн одбија јер кауч сам Ја куиио Ја онда бесно бацам јорган који Је она донела. Она скида сдаваћицу коју сам јој ја купио и облачи хаљину. Ја бапам кроз прозо|» пижаму коју сам од ње добио за рођендан, са намером да је сутра или кад свађа престане узмем из дворишта.. и обла-чим се Ноћ постаје хладна Мени се спава и са иигаретама покушавам да се расаним. Онда одлазим у један угао собе и тамо чучнем Она одлази V супротни угао и такође чучне Гледамо се тако неких двадесет минута ћутеКи. Мени већ почињу да трну ноге а на њој примећујем да се такође мршти. Ситуација ми у једном моменту иостаје глупо смешна Покушавам да сакријем смех али само лице ми се смеши. Гледам у њу' и примећујем да се и она смеши и онда као на команду почињемо на глас да се смејемо. ја гтрви користим насталу ситуацију и устајем теглећи ноге, она такође тегли потпуно уТрнуле ноге. Прилазимо једно другоме. Пољубаи извињења на обострану сагласност да смо глупи. Она о^лачи спаваћу кошуљу и док намешта Ј *орган на кауч, ја одлазим у двориште по пижаму... Тако изгледа једна епизода из брачног живота без озбиљних последица. С. А. Петровић

На насловноЈ »трани Предјесењи ттимупг Калемегдана (ОнимаЈс: М. А. Тодоро-вић)

Главни увелнитсг Љуба Јовавовић Уоедник: Р г ко Токин 8а фотогппФи?у* 4» Симић. У пртпитттттво Макелонека 81. Тел. 23-ГМО * Власник и ичлавач Српско идав* вачко ппелузеће А. Д. Јован Тапопић Штампа ЛПтампарија Веогарл" А. Д. чанока глипа б.р. 81. Тромееечна претплв« та 70.— динара. Претплатт елати на „Прв* ев А. Д." Веоград Влајковићева. Д.