Коло

4

— РОМАМ ОА Р. АРДЕН/К—

заповест: — Пуном паром напред! —* Ложачи су убацили угаљ, парни пригисак се попео и са великом брзином брод је кренуо напред, ка западу. Михл је позвао првог машинисту. 1 — Пожуримо што више можемо да накнадимо изгубљено време! — при томе је мапшнисти додао новчаницу од двадесет гулдена. — Ваш део! Само да ћутите, па кажите то и другима. А ево вам новац за машинско особље. С немим осмехом узео је човек новац и сишао с моста. Михл је позвао првог крманоша и игра се поновила. Овај је изгледао доста дрзак а и љубопитл»ив. — Шга је било оно што сте кријумчарили? — унитао је с неким подмуклим отсевом очију. Михл није хтео да се изјасни. — Не знам ни сам. Вероватно да се ради о спириту или тако неком ђубрету, којим треба да буду усрећени ста* новници малих острва. Као што знате, власти су забраииле да се ишта острвљанима тајно продаје. Али као што видите, новац се да зарадити када се ионесе пар, буради с јаким пиКем! Крманош је био другог мишљења. — Капетане, или лаже момак који је доиео те ствари на брод или ви не желите да кажете истину. У једном сандуку сам запазио нраве војничке иушке и то модерие! . — Тако? — капетан Михл је начин1$о за-прспашћено лице. — То смо ми онда преварени. Јесте ли ви добро гледали, Корби? Крманош Корби је потврдио главом. — Да, био сам толико слободан да се и уверим! Знате канетане, ко кријумчари жестока нића и на црној берзи иродаје урођеницима, ризикује да буде кажњен затвором до годину дана. Двеста гулдеиа вреди ипак тај ризик. Али ко кријумчари оружје и продаје острвљанима, кажњава се затвором до десет година! А за такав ризик двеста гулдена је сувише мало! Михл се забринуто почеша по глави. — Оставимо то будућности. Корби. Нисам то ни слутио. Шта .можемо да радимо? Ево новац за момчад. Али Корби још није имао намеру да оде с моста. Говорио је тако тихо да га ни матроз на крми није могао чути. — Ко таку ствар иријави, за награду добија најмање пет стотина гулдена. Човек може. дакле, да слакша своју савест и да још лепу суму заради! Настала је дуга пауза, која као да је била испуњена електрицитетом. Капетан Михл је тешко дисао али је с муком савлађивао бес, какав може само да обузме лепужа кога други хоће да уцени. — Сваки је од вас, Корби, зарадио по две стотине гулдена, а ја четири стотине. Ако одиста мислите да сте мало примили, сачекајте док - стигнемо у Батавију! Корби је заиста сматрао да је мало Зарадио и одобрио је главом. — Да, савест треба умирити и зато желим више да добијем. — Насмешио се осмехом који је много казивао. Али одмах чим се искрцамо. капетане! — Никада више иећу такав посао да правим, Корби, заклињем вам се. Ни слутио нисам да је тај нитков транспортовао оружје. Сигурно ће и ваши пријатељи дођи више да траже, зар не? 7реба да издам сав свој уштеђени новац! Корби је и не слутећи потписао сада своју смртну пресуду: — Све сам ја лично проверио. Рекао сам себи, савест треба темељно умирити. Не задовољавам се са осам или десет сЈотина. Зато сам опет пазио да се нико други не приближи сандуцима, У свој несрећи то је још добро! IIоделите сад овај новац, а у Батавији ћемо још о свему говорити. (Наставиће се)

/ (9) -— Овде Јеса! Јесте ли ви Дуне? Сутра да се видимо. Примили сте наше писмо? Одлично! Ради се о оружју. Да, пушке. Али не као раније већ праве војничке. Позваћете ме? У хотел „Ме- к тропол' 4 ! Добро, хвала! Јеса је завршио разговор, изишао из кабине и задовољно кренуо кроз варош. Имао је доста времена па је пешке пошао до пристаништа. И у овом елегантном граду Јеса је својом појавом падао у очи и многи се За њим осврнуо. Висок, снажан и витак претстављао је особу какву се у пуном савршенству може наћи само код острвл,ана у Јужном мору. И даме у пролазу нису могле да се одупру а да се не осврну за њим. Јеса на то није обраћао пажњу. Шта више, он баш није желео да буде запажен. То му је пошло за руком тек у пристаништу, међу л»удима толиких народности. Сте се ту борило за зараду и нико није обраћао пажњу на егзотичну појаву, па макако била занимљива. Јеса је ишао уз бескрајно дуги кеј док није стигао до неког теретњака који је управо истоваривао кокосове орахе. Без предомишљања попео се преко моста на палубу. Капетан је мрзовољно гледао преда се, као да на њега уопште није ни обратио пажњу., Али зато, не ; гледајући у Јесу, тихо је упитао: — Кад стиже рсба? — За осам дана! — одговорио је Јеса такође тихо. — Има да се пренесе на брод сасвим иеприметно. — Осам дана, толико дангуба! прогунђао је капетан. — То кошта чи— Али, — рече капетан, -— наше тав иметак. — Ми плаћамо! — нагласио је Јеса. — Не ви већ ми! задржавање морамо пред друштвом оправдати, јер ће нам се иначе замерити. — Зар није неки чеп нагрижен? — Није! — Нађите неки квар у машинама, који је настао на путу од Батавије овамо. Јесте ли сигурни у момчад? — Потпуно. —* Све остало препуштамо вама. Товар примићемо од вас на отвореном мору у близини Кидових острва, наравно ноћу. Ићи ћете нешто ван уобичајене линије, што се да лако удесити. А какво је мишљење ваше момчади? — Рекао сам да се ради о неколико саЈшука сгшрита, а сваки од посаде добиће за награду по стотину гулдена. Ђутаће сви. Хоћете ли доћи са „Кондором"? — Нисмо ваљда полудели! — Јеса се узбудио. — Шта мислите ви о нама? Послаћемо једрењак с помоћним мотором. — Добро! — рече капетан, — Мислим да ћу некако изићи на крај са својим друштвом. Ако ми забибере, прећи ћу вама. Јеса је одобравао. — Али то само у крајњем случају. Ми вас баш овде требамо. Како би иначе дошли до нафте? „Кондор" с товаром за нас не сме да уђе у луку, то вам је бар јасно. У противном случају би нас сву тројицу могли до^епати за врат. Када треба да предузмете редовни терет? — За пст дана! — одговорио је капетаи. Никако није гледао у Јесу већ у ваздух и прстом показао неки авион. Јеса је такође погледао у том правцу. — Пет дана? То није рђаво. Теретн»ак ће због нас закаснити свега три дана. — То је истина, алн ћемо нзгубити још времена што ћемо скренути са редовног правца. Ако се оправдам, могу да одлетим са свог места. — Дођавола, то не сме да се догоди. Наћи ћемо неки разлог што сте скренули ка Југу. За мој рачун истоварићете на Тахитију нафту, а идући пут ћете је опет преузети.

Капетан, дебела и црвеног од пића лица, изнеџада се искезио. — Ви ћете поћи до нашег заступни* ка и све регулисати? — Наравно, као и иначе. — Јеса, чилице је ретко када изражавало неки осећај, такође се насмешио. — Прећићу далеко своје инструкције, али ћу вам ииак иоверити. Морамо бити врло опрезни а да ипак не губимо времена. Излетнички, брод „Астра" враћаће се поред Кидових острва. На њему ће бити натоварене велике драгоцености, а има и путника са скупоценим накнтом. А наш шеф ће уз то наговорити Кидове људе да овај терет бисера овога пута повере „Астри 44 . А док брод не дође на острва, опет ће се накупиги велика количина бисера. То је смело предузеће али плен ће бити толики, да слободно можемо после да потопимо „Коннора". Зар мог доброг старог „Кондора", —• 1шиво би капетану. — Па то је нај-

Зити када потхваг буде завршен. Тај човек не зна за ирепреке и људски живот му ништа није. * Неколико недеља касније, при тихој и јасној месечини, мали теретњак се нашао између Друштвених и Кидових острва. Момчад је у пуном броју стајала на палуби у напрегиутом ишчекивању док је капетан утврђивао подожај. Јеса се налазио на мосту. — У реду је! — рече капетан који је смрдио да рум. — Стигли смо куда смо хтели, али нема једрењака. — Капетан Михле, — одговори Јеса, — морамо сачекати док дође. То је јасно. — За вас наравно, — гунђао је капетан Михл, — али ја одговарам за закашњење. Моји људи радо кријумчаре, чврсто се држе један с другим, али ако дође опасност, они ће одати. Тада ће се одмах установити да нешто није било у реду с овом вожњом.

бољи сандук који сам икада имао под ногама. — Но, добро, удесићемо! — насмеја се опет Јеса. — Сад морам да пожурим својим људима! — рече капетан, скиде своју масну капу у знак поздрава и нестаде. Јеса је полако кренуо преко моста удубљен у мисли. — Шеф има право, — размишљао је, — „Кондора" треба да нестане у морским дубинама заједно са мангупима на њему. — Изненала је Јеса застао и пребледео. Једна мисао као да га је прекинула. — Па и ја једног дана могу шефу да се учиним незгодан и да помисли да сам прекобројан на овом свету. Морам добро па-

— Нешто се примиче! — добаци Јеса гледајући далеко изнад воде. Сасвим се јасно чула лупа малог мотора. Убрзо затим се указала и лађа, мали једрењак. За даљих десет минута једрењак је пристао уз брод. Неколико речи поздрава и свом брзииом је део товара брода пребачен на једрењак. Није прошло ни даљих десет минута а ун*ета су већ одвезаиа. Јеса је у знак поздрава каиетана Михла ударио руком по рамену и успео се на палубу једрењака. Мотор је почео да ради и пос^е неколико мииута једрењак је нестао, само се још чуо рад мотора „тукету* ке". Капетан Михл и његова момчад су ослушкивали. Затим је Михл издао

— Јахање је најомиљенији спорт љуп ке Анали&е Ухлик, истакнуте филмске зве зде.