Коло

Иата

Данашње чудо Не слажем се са онима који свуда виде само материјализам и тврде да друштво опада. Убеђени смо идеалисти, верујемо да има још релики број таквих који мисле као и ми. Не слажемо се ни са оижма који тврде да немамо епски дух. бапротив. Чет#[ри милиона епских втихова Средњега века доказују да је то иетачно. Можда у чисто књижевној области данашњи свет нема ништа што би било достојно Одисеје, или Илијаде. Пријатно нам је да се данас боримо против убеђења која Износе да је наш. двадесети век окренуо леђа свему чудесно и да тоне- у обично блато. које се суши и гуши га. Чујемо само жалбе иа досадни свет. а чсто срећемо отворене и посматрачке духове који уображ »вају да живе међ-у зидовима куће без икмквој украса. На исти начин они оцењују наш век, Ми смо врло кратковиди. Никада чудесно није било тако распростањено, ни тако често. као данас. Некада је наша магата била свежија ш више детињаста. Она је сва људска биКа, како би се појавила, преносила у тај чароблн свет Кнез и радник, владалап и скиттвда — сви су они имали вере, сви су припросто и пвтпуио веровали у епопеју. Нознато је да је само језИк крив, што народима нисмо дали влика епска дела. Он није био још спре ман, ни довршен. Предмети су кружилп кроз живот. Наши ближи ггретци волели су'приче које је волео Платон. али нису имали на расположењу оруђа, да их урежу у вечни камен. Данас су те приче многобројније и бујније него икада. језик није био израђенији, богатији ни продорнији, није иикада био слободиији. ии изразигији у свим својим преливима. Још једном живнмо у блиставим пределима чудеснот. а не можемо да се регаимо да га овековечнмо. Чудесно? пита се. Оно је крај самог вашег уха, у треперењу првих спова када хоћете да заспите. 0 њему нам говоре новине, које су једна врста резимеа дневних догађаја. Чудесно је. на пример, венчање награђене лепотице с некнм магнатом, чудесна је прича о султану којн регаава да се ожени филм ском звездом чије је тајанствсно липе једва назрео ,у неком филму; чудесан је и урођеник из Бечуане, који као зИа лац предводи групу научника. Чудесно? То су литри. тоне, километри и минуте, који показују издржљи* вост класичних јунака спорта. утакмица, илн усамљених доживљаја; то су авнони којн раздиру ваздух брзином од 600 километара на сат; то су зрапИ који нам откривају рад јетре; то је пут телевизије кроз вртлог и олује. Има чудесног и "у настојању модерне науке да навикне лептире да слећу на вештачко двеће и у доказивању да ултравиолетни зрагхи нарочито утичу на малу мрављу мрежњачу Чудесан је и лоз хласне лутрије који вам даје нож за резање цитара. Чудесно је у општењу иреко радиа, у писаћој машини коју но симо на пут, авноном, у психофизиолош ком скијању. у механичким играчкама. у цртаним шалама и у електричном брИ |ачу, којим амерички новинари превлачее иреко лица док вредно диктирају етој свакодневни извештај. Тако су, кажо устану, обријани, и чланак је готов. Све је данас чудесно. Слика краљице нчела, која, окружена својим дворанима, носи јаја; нови и чисти вагон-ресторан; нестанак подвезе за чараиу; италијанска граматика која се учи у доннсној школи. Све је то чудесно, из прве руке. Уздигнимо се сада заједно у више пределе. Тада нам посатје аудес иа истовременост. Све се одИграва у френетичном трзају једне секунде. Све с« дегаава у исто време- ратови. желеЗнИчке несреће, крштења, претставе. на ххредак хемије, интернационални мечеви, сдене улипе. директни удаг^ац у боксеров нос и сви догађаји по великим наробродима, по кућал&з које су иуие поролица и злочина, по плалсама. мпсзлтутима, штампаријама, по шеталиштима у унутрашњости, гимнасти^ким ■ матурским свечаностима, на дииломат скИм састанпима, где се одвијају и мрсе клупчад догађаја и односа.

Добра половина пацијената, који улаЗе у лекарске ординације, жали се на главобољу као на важан симптон своје болесги. «У 20, до 25 од сто случајева^ главобоља проузрокује отсуство чииовника", вели директор персоналног огсека једне велике установе. Гловобоља је непријатељ породичне среће и успеха у раду. Иашу опвту заблуду у борби са главобољом нретстављају убеђење да ову морамо излечити, а не потиснут« њеи узрок. Последице? Домаће апотеке су нам пуне пилула и прашкова. неких безопасних анестезиских или шкодљевих лекова, које бисмо смели да употребимо само по лекарском одобрењу. Сви ти лекови имају једну заједничку особину: они ие лече, већ само уклањају симнтом који би нам. можда, открио болест. Проузроковач главобо.не може да се крије свуда. а не само у глави. Физиологаки је утврђено да многи важии органи нису осетљиви за бол. Стомак, црева, па и само срце могу да буду засечеки, а да се то и не осети. Алзи ти органи пренесу своју жалбу средишту нервног система — глави, Неке медипииске књиге набрајају преко 200 узрока главобоље. Могу да буду подељени у три шпре врсте: механички узроци, токсични и функпиовшлни. Многи случајеви гловобоље могу да прииадају свима овим врстама. Механичку главобољу проузрокују болести и повреде саме главе. Главобоља пронраћена зимом и језом најчешће је последица запалења носне слузокоже, која затвара узане пролазе ка синусима, коштаним удубљењима на предњем делу лобање. Ваздух у овом случају ие може да слободно улази и то проузрокује тупи бол. Лекари дају растворе којима се испирају слузокоже. МеханичИе су главобоље и болови у пределу очију, које проузрокује и најмања неправилност у преламању светлости. Најчешћи су узроци: нагињања над предметом рдаа, читање при слабојј свстлости. Добре наочари су најбољи лек за ову врсту главобоље. Највећи део механичких главобол>а скопчан је с јаким боловима, тако да болесник може да изгуби свест. Такве главобоље последица су потреса, тумора или чира у мозгу, болести лобањских судова или менингитиса. Потребно је да се помало познаје структуЈ>а лобање, да би се схватила анатомија главобоље. ч ЈТобања је тако испуњена мозгом и цереброспиналним флуидом, да и најмањи прлтисак ,може да изазове бол, Мозак је обавијен чврстом оииом, која је испреплетаиа иервима. Ту опну може хируршки нож да засече, а да притом не осетимо бол, мада је веома осетљива ири растезањњу. То растезање игра важиу улогу код другог случаја главобоље, које наступа иитоксикацијом. Главобол>а, чији је узрок интоксика-

цијк, наступа кад у тело унесемо неке отрове — алкохол, дроге, гасове, или дувански дим — или од самих отрова које ироизводи тело. Поремећаји црева и све болести које прати грозница стварају у тело отрове, који прелазе из крвних судова у мо^ак и тако ремете нормалну исхрачу лобањских живаца. Новећава се циркулација крви у мозгу, опна се гаири и одатле долазе болови. Понекад главобоља долази од стезања крвних зрнаца у опни. што се дешава обично ујутро, ако смо претходне ноћи сувише пугаили. (Отров од дувана трује мала крвна зрнца у мозгу). Кофеин из нашег јутарњег доручка снажи ослабл»ена крвна зрица и лечи главобољу. нкпионалиа глаообол>а нема органске узроке и претставлза један од тајанствених симптома, које савремена медицина не усиева да објасни. У ову врсту спадају главобоље које долазе од претеоаног или недовољног крвиог притиска, од анемије и нретераног замарања. Ту спада и мигрена, периодична и необјагањива главобоља, која је често праћена светлацима. а каткчд проузрокује и губљење иамћења. или визије које могу да буду убедљиве као фата моргаиа. Болесници имају наступе неиздрживих болова. Узроци мигрене су разноврсни: нарочита реакиија иа извесне врсте хране, поремећаји епдокриних жлезда, наследност и неке психичке пертурбације. Д .О сада је против ње било мало лекова. Тек ире извесног времена -пронађена је извесна сунстанца, гинегрин. дериват ергота који, убризган у мишице, лечи мигрену у 50% случајева. Па ипак, то није ирави лек. Стручњаке још вигае збуњује мигрена, која је изазваиа сувигае јаким емоцијама. Сасвим је тачио да можете добити главобољу просто зато што сте несвесио већ 20 година мрзели свога течу Павла. Нико не зна да да право објашњење ове појаве, ии најпажљивији преглед не може да открије неки физиолошки поремећај. Гловобоља ове врсте даје утисак као да вам не.ко стеже лоба^ву са свих страна, као да на глави имате метални шлт. Депресија, брига. незадовољство и бескорисни импулси често ирелазе у главобољу. Лечење? Спорт, живо интересовање. или, шго је још боље, нека накнада«, за из* губљене, или немогуће жеље. На срећу, најраширеиије су баш оне безопасие главобол>е. Једна велика болкипа иаправила је статистику свих ових узрока. Међу главне долазе: умор, глад, (оба ова узрока ремете нормалну исхрану лобањских живаца) затвор, слабо варење, алкохол, премарање очију, заразне болести (са њиховом грозницом), нервни норемећај, иоремећаји црева, болести носа, запалење сииуса, невралгија и мигрена. Повремена слаба главобол»а нема нарочиге важности; сасвим је друга ствар

е хроничном. Појединци који главобољу лече сонственим лековима, многв греше. Кад је осетите, најбоље је још да узмете лаку храну, да скинете одоло (да вас не стеже) да легнете у замрачену собу и останете тако пола сата. Хладан облог може исто тако д» помогне. Брза шетња, или хладан туш могу такође да користе, јер појачавају циркулацију крви. Ако је главобоља наступила услед конгестије крви у главу, добро је да ноге потопите у врелу воду и тако главу ослободите сувишног прилива крви. Срећом и у тежим случајевима изгледи су доста повољни. Данас се и код тумора у мозгу вргпе успегане операције. Медицина иде за рационалним циљем: да главобољу лечи отклањањем њених узрока. Д -р В. Н. Б.

Данас кад се у свакој кући економише, прављење иових хал>ина изглед* луксуз, ма да је то у неку руку корисна потреба. Та св потреба раније арепуштала моди. која наетоји да помогно џенама да се ув«чс исправно и лепо облаче. Али у аанаШн>е време ни моду није заобишло .екоцомисање. На моди се највише а најјаче олражава дух в.ремена Тако овај моде.л прететавља ј.едну јесељу хаљину. од лаког вуиеног гптофа у две боје. иа пр.: нежиа розе боја са тегет уметком. Влуза са ушипепом крагнмпом на краткнм реверима се на.пред закопчава а еукња је кројена у 4 дела. Уметак затвооене боје почиње од рукава на. неколико см. од рамена и спушта се до појаса, одакле се продужава у ћошкасти М'ш. Леђа на блузи су од истог матернјала као н уметак. Сукња се доле шири V једва ггриметан звонасти облик. Хлл.ина ! е потпуно спортска, 'једноставна л врло укусиа. Старе хаљиие ее могу искориетити на с. т 6 т и н у начина. Комбиновањем ео стварају читаве креа ције п у н е ел е г а. ипије. довитљи во-ети и фантазије. Оа мало вол->е се постижу на јеавршен и ј и у.спееи Оваква хаљина лобг-тја ванредно леи ефекат преправл.ањем старе троф шв хал.ине загасите боје. Уметатс, и ечснс по нацрту. је обично суиротне, светлије боје. На ередини предњег дел.а, сукње се налази ј©дна дубока фалта. Симетрично изрезаи уметак. дубока фа.лта и бела крагнида уз впат дају врло пријатан изглед овој укусној хал.ини. Т. К.

УМАЊИМО БРИГУ О ЧАРАПАМА Ппе свега онај који много мопа па хода и да ради добро ће да учини ако не носи танке чарапе. Ове сКуда нам направи пепоправиме гатете. Пријатно је за ношење, а и корисно јв да сами направимо уметак за ципеле од картона превученог сомотбм или каквим деблр>им шТофом. Не само да штити чарапе од пепања Ве ћи у хладно времв штити од хладноће. Велику улогу у неговању чарапа игра и правилно прање. И нову чарапу треба пре него тпто обучемо једном натопити у млаку воду у коју смо ставили неколико капи сирћета. Тиме ће чарапа постићи већу сластичност, и теже ће се закачити и пепати. Исцедимо воду благим притискивањем и обесимо их на умерепо тсмиерираном месту. Ако нам се поцепа чарапа на пети тако да неможемо више да је иоправимо узмимо доњи део неке старе чарапе и ушимо II ацело стопало. Тиме ће-. мо иостићи ,н већу издржљивост и топлоту. Негујмо чарапе и постуиајмо са њима као са скуиопеном ствари па ћемо скинути с врата велику бригу.

СРПСКИ РАДНИЦИ У НЕМАЧКОЈ

Дилетаатска група првог српског радничког аороритта у Бер.ччну (Фото: приватна својипа)