Коло

2

(1СПоо@(?1м

Њихов почетак је био брз, кратак и врло занимљив. Упознали су се на једној цриредби. Посматрао је н>ене тамне очи осенчене дугим трепавицама, продирући поглед испуљен чежљом, који је прелазИо преко кулиса на извођаче програма, а затим се спуштао и заустављао негде у мрачном углу дворане и кроз полузатворене „ролетне" очних капака <-ања* рио о будућности. ♦. Гледајући је сау* чествовао је у љеном младалачком маштању, проткаиом честим дубоким уз» дасима и жељама за остварењем својкх

и онога што после ње долази. Познато ми је, да ћете и овде рећи да не постоји оио што је немогуће (ако је то у људској могућности) и да треба хтети а никако се не изговарати непрекидним понавл>ањем: не могу, већ напротив сугерираги себи да треба и тако мора да буде. Али и поред овога, као што видите, дешава се нрви пут да вам се неко успротИви. Неко, који не покушава да вас убеди да нисте у праву... Зашто?" „Пут којим сте ме хтели повести др4ги Мишеле, није за мене. Ми се не

^\\(1

идеала и док је програм још трајао пришао јој је без размишл»ања и иа један не свакидневни начин, су после неколико речи пружили један другоме руку. Касније су наставили да разоварају и допуњуЈ*ући се међусобно желели су, да се особинама које их прИвлаче, разумеЈ *у. Анализом свих симптома, изгледало је у почегку, да ће се савршено лепо разумети и да ће се међу њима развити збиља ретко пријатељство. Међутим, њена моменталност, малодушност и неистрајност, су брзо дошли до изражаЈ *а, тако да је атмосферу која је обећавала пуно садржаја често доводила у питање. Тада јој је Мишел, како се он звао, благим пре* бацивањем ставл.ао до знања, да му њихов однос личи на^испрекидану паитлику пупу чворова, и да се прнбојаиа да ускоро можда, абог њеног попашања, неће бити меета више не зп један једини чвор.,. А опа, Нуба, мада је више пута у свом тренутном расположењу, била просто несхватљива, ипак га је привлачила ш одржавала у уверењу да ће се чешћим зајсдничким друштвом све то коликотолико изменити.. • И заиста, промена је било, али незнатних са малим изменама и краткотрајних, све док му једне вечери, каДа су улице биле пусте, огрнуте бескрајним иоћним плаштом гуСтим као тесго, није 11СПод прозора свог стана предала пигмо као своју исповест. „Мишеле, ако је икада требало да ми будете прИЈ *ател», да ме разумете и да не покрећете никада више извесна пигања, онда је тај тренутак дошао. Знам да ћете читаЈ*ућИ ово рећи да сам слаба, малодушна, песимиста и нечрела, мада Ј *а не мисли.м тако, не осег>ам тако и најзад када би све хако и (тло, Ј*а не *управл»ам сама собом, и и'е могу да се отргнем, не могу да одупрем па вас зато молим ла ми опростите, што овом приликом морам „панг љику", коЈ*а је вагаом . неограниченом тобротом безброј пута настављана., да дефинитивно прекинем. 6 ' „Разумите ме и не осуђуЈ*те ме, преклињем вас. 44 „Говорили сте ми да располажем сас чобрим бројем коефицијената- али су! они у таквом стању да се врло лакоч1огу развити негативцо ја то не пори чеМ. АлИ следујући вагаим примерима; нослужићу се оном народнвм уМотворипом, коЈ*а се у моме случају може применити; „Младо се дрво савија 44 . Ја сам Мигаеле, Тачно ирентла ону фину границу, ону еамо за врло осетљив ггух — незпатну нит, између младости

слажемо. Од првог тренутка сам вам о* бећала да ћу учинити све само да се што. пре оспособим за самосталан живот. Мада је ово било тачно, ипак нисам могла дозволити да се повреди мој Интегритет, да се ма ко то био, умеша у мој интиман живот, да копа по мом срцу, да мења моје склоноети и да не поклања довољно пажње мојим осећађима. А ви, као да сте се били окомилИ на све то?! Према томе изгледало ми је да је скупа цена, којом би платила известаи напрсдак и успех. А на супрот овоме, сва моја будућност била је лажна, јер не би била оно што Ј *есам. Успех би створио ваш робот Мишеле, а ие Буба, ј *а то не могу да доиустнм па н против своје воље са тим не могу да се сложим." „Одлучила сам била да вас слушам у свим стварнма у које верујем да су по мене биле корисне. Устајала сам рано. Вежбала сам гимнастику, да окрепим своје тело и да га навикнем на оптерећења, како сте ми ви Мишеле говорили и била сам спремна да се одрек* нем своје инертности. Писала сам и разговарала са вама о многИм и многим темама коЈ *е би нас евентуалпо сасвим зближиле. Побеђивала сам доне-, кле себе и извесне своје навике, али свој дух нисам могла савладати, јер увиђам да Ј*е то немогуће. Убеђена сам, када би био побеђен, да би он био за мене мртав, да то онда ие би била ј *а, а уверена сам да ми и ви то ие же■ лите .. „Напротив, замишл,ала сам целу еТвар . другојачије. Веровала сам да нећете тражити од лцене сувигае оно гато вам ја иикада Неби, према мојим способностима, могла дати. Сећам се, када сте говорили и објашњавали ми поједине чињенице са колико сам вас пджње слушала, док оио гато сам. ја казивала као да нисте схаватали, пренебрегли сте све моје жеље и Ј *едиоставно заборавили на Моје молбе. А овако иије могло даље. У осталом и тсад помиСлим само на оно тто би требали заједнИчки да стЈзоримо, констатујем да би ви од себе превигае дали, а ја маленкост, да би на таЈ* начин себ.е-■ потчинила и да ми моја слобода онда не би-ни еа чим била загарнтОвана; Овде ми, дозволИте једно . мало упоређење: Ако Ј*е пантер у кавезу срећан", онда би и ја мала немоћпа Буба била.' срећна' V вашем челичном оклопу, дубоко смиш-

хеннх и прорачунагих реалности, којс би мене нсмирну, момситалну и осетл»иву потпуно измениле..." „Желела сам да осћам дубоким зано. сом око себе, да живим, не но калупу. од тридесет и Више правила, већ како ја налазим за потребно и како хоћу. А све то чинило ми се да ми се ускраћује и због тога сам се на ово одлучила, па вас поново молим да мене не сматрате вашим неуснехом и да се безразложно не иервирате. - Темпо, кога сте диктирали, био је сувише брз паклен, тако да нисам могла да идем у корак са вама. Кривица ииЈ *е до меие. Ви ћете ми ипак остати у пријатној успомени. Ј&днога дана ћете увидети да сваки живот припада самом себи и на други немају права да се у туђе животе мешају (али иа жалост ипак то чиие). То је закон природе... Ако ме можете разумети, знајте да ћете у мојим очима увек остати јединствен човек због огромне вол»е, несаломљиве еиергије, челичне упорности, велике амбиције и ретке доброте. Али и када иа све ово мислим, не могу да се отргнем од помисли да сте ипак сва своја осећања неправедно иотчинили људској вољи. ПрезреДи сте чисту страст и лишили сте се праве љубави, заиоса, романгике и идеалиости"... ... „Када опо® пишем немојте мислитги лоше о меии, јер ћете онда погрешити. Сетите се филма „Водеии цвет" у коме на растанку Елизабет каже: „Ми смо обоје осталн верни сваки своме. Ти си остао веран евојој уметноети, жсл>и за промеиом и путем ка слави, а ја својој средини, свом тлу од кога сам потекла".... „Чудићете се можда да се ј *а везујем за средину, коју сам често презирала. Али, зиате и сами да све људске слабости потичу баш из те средине. Људи то знају, али као што сваки поточић припада с^ојој долини, свака пчела својој кошнИци, сваки атом својој материји, тако и еваки човек припада својој средини, Дакле опет закон природе." ,,На крају вас преклињем будите јаки и иеправни, не пребацуЈ*те ништа себи, не замерајте ни мени, јејр осећам да је овако најбоље, наставите свој пут даље и будите уверени да ћете ми на тај начин учинити много. Једнога дана, ако ми ваша помоћ буде потребна, обратЛћу вам се без устезања. а ако вама буде икада пријатно да са једном бедном и у овом погледу негативном особом измењате коју реч, саслушајте коју малу . бесмисленост из њене „интере#антне" и чудне главе, стојим вам увек на расположењу." „Најзад се надам да ћете ми опростИти тто нисам била довољио јака и што вам све ово иисам казала. Иезнам зашто али писам могла да се одупрем вашој доброти и ј*опх нечему што ни данас, а можда и никада, нећу разумети. Зато сам и допустила себи да то учииим на овај начин." „Сада, када заврптавам ово своје писмо и када сам се после дугог колсбања одлучила иа овај корак. жалећи много што Ј*е до тога дошло. имам довол>но разлога да вам увек останем одана 44 ... Не изненађен и навикнут на разноразне препирке у животу, Мишел је пажљИво савио писмо, устао са кауча, пришао отворепом прозору своЈ*е гарсоњере и прОгаапутао: „Одаиа"... У Соби Ј*е Догоревала свећа. Вацајући бледо плавичаст^ светлбст осветљавала Ј*е његов профил, наслоњен на ирозорско окно и поглед, кестењастих очију, који је лутао преко крошњастог јаблана и губио се негде у густу ноћ, Мишићи на лицу су му се полако грчиЛи и благ израз претваралј! вгдлучан помешан .тепгком сетом, У глави су му .се мисли ројиле, враћале га у прошлост, преносиле у садашљост и као да га нека чудна авет гоии и неда му мира, иитао; се загато св«? ово, ради чега је мобилиеалаI сваки атом свог организма у „одбрану 44 и зашто покуШава да се

отме и одвоји од опога што н сама у својој исповести тврди да Је јсдинств«но. Зашто?! Свећа је запуцкетала. Немоћан пламИчак је бацио последњу самртничку светлост па је утрнуо. Напољу се за* чуо крик поћие птипе и шуштаље крила, која су је однела негде у даљину. Мишел се сетио Елизабетиних рбчи: „Обоје смо остали верни свакн своме. Ти си остао веран својој уметности, жељи за променом и путем ка елави. а ја свој*ој средини и тлу са кога сам потекла 44 ... А затим, када се, после извесиог времена, тргао и окренуо у соби је владала дубока ноћ. Било је све тамно, све иеЈ *асно...

ш

БЕБА СТАНКОВИЋ ВУН И СИМА МИЛУТИНОИИ Г ј Симв Милутиновнћ замолио Ву»са Карауића да му се нађе па помогш м да му издејствује негде какво место. В ук с еодмах заузео н кнез Милош назначи Сим> за свог л!?чног секретара. Како се Сима налазио у Лајнцигу, кнез ношаље иовац да може да се врати у Србију. Сима нрими нован, нође за Крагујевац и оде — на Цстиње! И уместо да постане секретар кнеза Милоша, појави се као секретар владике Петра I. Када је за ово сазнао, Вук се запре* пастио: — 0, маЈ *н гот! — узвикиуо је Вук, * Знао са мда је Сима луд до пола! Али ка дму прнје полуђе и друга ноловнца!? СИМА МИЛУТИНОВИЋ И ЊЕГОШ Сима Милутиновић СараЈ*лија бои је неко време Његошев учитељ. Једном када су се пр.спирали да ли су Срби из , других крајсва исто онолико јунаци колико и Срби из Црне Горе, Сима Милутииовић је рекао: / — Ја сам овде једини Србин из Ср. бије и мож бити најгори сам од евојих дома • оставл»ених моЈ*ИЈ *ех земл.ака* ио и тако ја исти смијсм изнћи на мејдаи твојему пајбол>ем Црногорпу! Његош је тада намерно напунио два пиштоља, пружио један Сими и наредио му да пуиа. Сима је одбио и рекао: — Ја немам руке кој*у бих дигао на једиог Њсгоша Или Карађорђа! Његош је тада опалио из об* пиштол»а на Симу, наравно без носледина, али овај је храбро издржао и ни треииуо иије очима. НЕ ПЛАЋА КАД НЕ ПОСТОЈИ При краЈ*у 1817 године седели у неко) гостноници истакнути наши тадашњи филолози Сава Мркаљ и Лука Милованов. Сава се то вече миого раснричао о питањима из филозофије^ а нарочито и привидности човсшјег бића. Доказивао је, међу осталим, каго Лука стварио и не постоји већ да ее то његовим ближњим саро причиљава. — Ето вИдиш, тако ти јс то. драги мој! — завршио је јСава своја иадагања. — Него јс већ каено. Плати трошак па да иде/мо на спаваље. Лаза узе капут и еџреми се да пође, али илати само свој цех. — Плати и за меие! — зајауктгу Сава. -— Знаш да сам оскудан. Ти еи ме уверио . да ја не посто. јим! одговори мирио Лука. -— А кад не постојим онда не могу ни за другог да илаћам! Затим Лука намаче шегаир на главу и изиђе из каване.

На насловпоЗ страни: Нп тамо ни амо ... (Снимак М. А. Тодоровић)

Главни . уредиик : Л»уба . ЈованоВић •* Уредншцтво Македонска . 31. -Телефон 83-010 * Влаоник и издавач Орп.сио . ичдав?>чко предубеће А Д; Јоваи ТДиовић' —•' ГОтамда ..Штампарттта Веогард" -А Д чанлка глипа бп 31 ТпомеСечна претплата 70.— •шнара. Препллату слати на ..Пре' са А.. Д. м . Београд. Влајковићева. 8. —'