Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Понос су Босне и прво уздање Тврткове силе. U 0 Злаћене боје одело калпак и доламе борне Носе, и јашу кулашё коњиде хитре и зорне. Мурату они на брани своје отаџбине драге Најбољу сатреше војску и с Милошем побише враге. Плочник их слави, па he јаде и јаком да праве: Азија цела од Босне љуте запймтиЬе лаве. Вукића три у црнини вранце појахаше бојне; Мати им умре мила у очи велике војне. И они сад се заричу: кад се са победе врну Својима дома, тад he ризу одбацити дрну. 150 Најпосле царевић Стево на ђогату арапског соја Јави с’ у белу одёлу с аздијом млетачка кроја. Калпак на глави му бео краси од злата челенка, Нэенога хлада на лице голббрадо пада му сенка. На челу ђого звезду од алема камена носи; Сјајем и опремом дивном и сами се коњиц поноси. У том се поче игра. Гипко и окретно сташе Добри јахачи коње гонит’ и ватре им даше. Кошьима дугим најпре гађају алку у ходу, Затим у касу сваки себи удёшава згоду. 160 Најпосле трком сташе поље прелётати журно: Сабор изнбнађен сав их ускликом поздрави бурно. При том од сваке се руке укрштаху једни са другим, Час појединце а часом у врстама кратким и дугим, Часом у четама малим а за тим у гомили сви су. При том из вида мету никад изгубили нису. Кошье у вичној руци уздано цильа им гађа: Успех за успехом нове и теже утакмице рађа. Али од свију ипак први je Стево на мети, Зато he данас од свих и награду први однёти. 170 Најлепши венац из руке Оливере сестрице миле, Што су од ружа јутрос другарице њезине свиле, Задоби он и њиме окити поносно теме; Таком свршётку je вично Лазара славльено племе. Кушаье снаге беше игра јуначка друга. Борцима с’ прошара таки пољана равна и дуга. Камена тешког се једни машају белег да дигну Топузом други орла у лету се труде да стигну. Косово , 8

113

Косово vu. Алка.