Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Песницом трећи бика гађати xohe по челу. Три су јунака први туна на витешку делу. 180 Камена најдаље баци од Маглаја Радоша Зорко. Топузом орла стиже у облаку Кулишић Борко. Најпосле Гвоздей, који некада медведа убн Песницом голом и закла ножем од вучијих зуби, Приштине града дика: песницом бика сруши. Да му се мозак из чела разбита травицом пуши, Када се рикнувши силни на ледину гломазно прући. Сви троје дарове скупе однеше с мегдана кући: Сабљу дамаскињу Гвоздей, а коша под опремом Зорко, Шестопер позлаћен топуз од Кулича Кулишић Борко. 190 Трећа се заказа игра, рвање снагом и телом. Бораца кита опет расу се пољаном делом. Вуксан са Павојем жудан борбе и победе рата, Витомир с Војком у коштац рукама снажним се хвата. С Топлицом неустрашни борит’ ce хоће Маринко. С Мирком се рвати стаде с приморја кршнога Динко. Југовић Дамијан брата Ненада чикашем дражи, Малени Марјан савладат’ Орлина Ђурицу тражи. Најпосле Љутко и Шубић потомак Немаше славни, Господар клиса, у земљи Твртковој властела главни, 200 Бораца зачини киту, и Мирко док веселог Динка Свали у песак лако а Топлица једва Маринка, Павоја Вуксан a Рајка Витомир земљицн врже, И докле Ненада Дамјан свали од свију брже, Марјана изгубљен мегдан и да не кажемо више; Шубића Гојка и Љутка труди без успеха бише. Колико бурно и жустро Гојко на Љутка налеће Толико овај ко стена стамена попустит’ неће. Бурне и силне вале шегове снаге одбй]а, Гипко и чврсто му руке челичне своје савија 210 Около снаге и паса и налет му отпором враћа ; Добро му познати даје, каквога посла се лаћа. Оба одёвена лако скинули тешке панцире, Па им из покрета сваког напони снаге вире, Прнтисак мишица снажних и жилава стега од шака. Беше уживање гледат’ обадва добра јунака. Љутко бејашс вижљи у бедрима и у пасу

114

Косово vu. Камеи и топуз. Хрваше.