Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Гојко па нешто живљи у плећима и у стасу. Потраја доста дуго јуначка им игра и шала. Нит ce je Шубића снага трудом заморити дала, 220 Нити je Лэутко муке позно од гьега и зноја. Докле ми усред борбе и мучнога њихова боја Младом од ЈБубљане тићу очи утёкоше тајем Царевој кћери, и занет лепоте њезине сјајем, Поклецну йогом, и Гојко, до жељене победе близу, Оману снажно да бела Љубљана подлегне Клису. Али и Љутка удес овај из заноса прену; Језа га прође кад виде куда га срце дену. Жагор се диже; он зачу дику и њенога гласа. Брзо и плахо тражи посрнулу угледу спаса. 230 Избаци снажна прса и десну опруживши руку, (Обрва збраних и страшног погледа раван je вуку) Потегом једним у вис подиже премца свога, Завитла њиме у зраку и хвалити могаде Бога Гојко, што беше то ЈБутко, побратим, другар уббјни: Иначе ту би данас био без спаса покбјни. Овако, место да га простре по земљици мртва, Уместо смелости своје да постане жалосна жртва: Гојко га пажљиво, брижно на левицу челичну прими, Па га на изривен песак прёд ноге себи сними. 240 Награду златан панцир на алкице плетен од дара Задоби јунак, да се и даље о победи стара. Сребрни пехар пун вина задоби Гојко с мегдана. Живо признање и њему са свију се заори страна. Весео он га прими и наздрави царској круни, Па га у здравље затим својега премца пуни. I Бему у почаст Љутко добар напитак враћа. Тако се љубе и штују добри јунаци и браћа. Четврта игра на реду стрељање јабуке беше; Високо дигнуту Iьу над бориштем у вис изнёше. 250 Високо она на копљу петнаест лаката стоји, Да.ъина пак за стрелца три пута толико броји. Али вештйна не би ту згодити цшьа ни. била, Кад би неспрёчена стрела лака развезла крила. Кад јој на путу неби немила стајала сметња, Прстен, кроз који ваља да прође ветрбвита шетња. 8*

115

Косово vu. Хрвање.