Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Окуша доста јунака пред сабором снагу и око. Мало ко допре до цюьа дигнута тако високо. Још мање који кроз прстен прометну крилату стрелу, Докле на среду изађе Милош у сјајну оделу: 260Стрелу од небесна гвожђа, коју му поклони вила, Кушати xohe и њена облаке надмашна крила. Беше у она давна времена мутна и тавна, Тако на десет љета пре боја на Косову славна, Када се четири ноћи страшна и вёличанствёна, (Ужаса предсказание онога кобног времёна), Демона неба и земље над Србијом заврже битка. Огњеним стрелама врелим, камењем од железа житка, Пакленим буздованима, праском и трусом и диком Они се тукоше тресућ небо и земљу виком. 270 Ватрени метци кано вејавица огњена снега Небо испараше плаво, и опъем упалише све га. Праска и ужаса слика престрави људе и звери ; 'Страшнога суда с’ чињаше да се отварају двери, Да he утонути свет у пламено ужаса море: Тако се авети црне бише над људима горе. Тада од тога оружја, којим се тукоше тако, Оружја страшног, што им даде и сакова пако, Једна се огњена стена, од челика бачена, свали На домак Озрену, где но вечиту ватру пали 280 Она] пред наковњем својим гарави дине на веки. Од ње он скова бело] вили из горице секи Чувену стрелу, да никад диља и мете не мине, Него да душмана увек на земљицу оштрицом срине, Али ми знамо, да она Милошу поклон та] даде, Нэоме да бије Турке и грдне задаје им јаде. Стрела непромашна ова тешка ]е толико само, Да ]е два снажна момка ]едва и донеше амо. Ал ]е ко перце Милош десницом снажном диже. Затеже тетиво; лук ]о] кра]цима приби ближе. 290 Затим je хитро стави пред свежбано соколско око. Опусти пругло и она звизну и оде високо. Нико ]о] не виде лета. Ни сокола зенице саме Не би ]е биле кадре пратит’ из оне галаме. Гости видеше само, где прстена с пута ]о] неста.

116

Косово VII. СтРЕЉАЊЕ.