Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Видеше како са свога јабука одлете места, Да je на пољани затим далеко крилату нађу Чауши, где je лака сочну провртела грађу, И као концем нанизала прстен и њу на пераја. Радости силне се диже у народу целоме граја. 300 Дивно украшену везом аздију царица зету Поклони, па je сама њему на рамена мету. Наново хвала из уста народа целога јекну : ■Само што у срце Вука немило завист текну. Заказа редар и пету игру, јуначкога скока. Тријест војника се јави лаког на пољани крока. ■Убојни коњи су мета, коју прескочити ваља. Једнога само je посао, који ce лако отаља. Али превалити два под рахтом убојним из трка Могаде само од Лике Драгота смеђих брка, 310 Који га низ поље гоне као два прамена магле, Докле он труди до мете снагу и кораке нагле. Победа његова била би свршена, да му се слави Косанчић Иво за премца једини на то не стави. Дбојна коњица три он намести себи за мету. Четвртог, да га чека у скока захуктану лету, Да му заустави седлом наглину незауставну, Постави поред оних пољу окренута равну. Joui да се види пркос и дрека му снага и воља; И да се зна де нема јунака на скоку боља : 320 Преко седала коњма, које прескакати кани, Утврди мачеве оштре да самога себе сарйни, Ако превалио неби скоком убиствену лесу. Врхови грозни да га страховитим резом разнесу. И када све то беше спремно, и језа подиђе Скупљени народ, и брига свима у срце сиђе, Пољу на потеку Иво доламу тешкога веза Збаци, и поздрави сабор оком и честитог кнеза. Истури широка прса и опружи корака гипка. Брз као муньа се вину, ко челика опружна шипка. 330 Једва му можеш у трку, хитрог и буднога ока, Пратит’ од муње бржег циновска крока и скока. Док на }едйнпут до мете ужасне своје считавши,

117

Косово vu. Скок.