Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Жилавим зглавцима својим изнова снаге давши Лепе подйкнуше цуре од ужаса грдна и плаха, Госпође срца мека преблёдеше неме од страха, С трепетом ужасни призор очима прате јунаци Он се, ко земља сама да га на плећима бади, Без бриге какве за њину стрепњу над мачеве вину, И срећно крви жедне шихове врхове мину, 340 Па се у седло коњу витезу четвртом обре. Одма му вођице зграби и оструге даде му добре. Право га дару гони, у десницу да га целйва. Њега пак царе у чело пољупцем царским дарива. Награђен тако дивно дарова с’ одрече Иво. Сабор га цели на то поздрави бурно и живо. У шесто] игри трком тркачи опробаше ноге. Али дарйвати венцем победа не хтеде многе. Скакутка Јово од Стига, од Звездана Кракогьа Стево, Који у боју не зна скренут’ ни десно ни лево, 350‘ Него унйпред само продире с топузом право, Гонило Рајко за њим, од Маглича крилати ђаво, Одоше напред и први Кракоња дође на мету. (Колено штреца Гонила а Скакутка наскочи пету.) Зато у награду калпак од самура Кракоња прима Извезен златом, какви мало кој јунак има. А када сеча сабљом настаде игра за овом, Страхинић кнез од Зете и Бањске са палом гьеговом Победу одне над Црепом и Бошком и Влатком Брзо и лако за њину славу на мегдану кратком. 360 Напоред стављена гојних плећака четири бика Ударцем широке пале обори једнога тика. Сабор се цели диви неслућену обиљу снаге, Којом у присенак баци другаре и пријане драге. ЬЬегова пала дуга и широка, када je поне Мишицом снажном у вис, чш-ьаше се, да he да тоне Лењо и тромо кано олово гломазној мети. Ал кад се спусти страшна и на ниже поче да лети, Нико je не згледа више и сваког подйлази језа, Када јој угледа живу сведоцбу оштрога реза, 370 Како се сруши ко громом згођена стока на траву, Кад јој од џиновска трупа рогату растави главу.

118

Косово vu. Сеча.