Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Сабљу и шлем и лаку TaaàpaHKy стрелу и копље, Оружје које некад обараше Грке ко сношье, Докле у руци снажној бејаше Алпа Арслана, Донесе чауш, јунаке обдарити с овог мегдана. Оружје ово с јунака, којему не беше равна, Задоби силног Душана мишица срећна и славна, Кантакузена свога неверна госта и друга Када поббђена вија по Тракије поља и луга, 380 Те му и другове Турке сатре без трава и гласа. Оружје ово тада славно, поносно паса Хајредин Ајидинац, и потомак Лава султана, Докле у боју не пада од тешких неизлечних рана, Koje му зададе главой сами непобедим царе. Оружје скупо му доби, што се не даје за паре, Те да од њега дрхти опет Византија горда, Иста још једном да јој суди непобедна ђорда, Сада у руци Душана ко некад у Лава Султана, Који јој зададе први непрёбоних крвавих рана, 390 Кад јој и самога цара у крваву зароби боју, Те јој на плећа стави челичну руку своју. Оружје ово сада подёлити борцима треба. Али се сваки од њих заклиње правицом неба, Да га раздвајати неће ни за какво благо јако, И тражи да се даде скупа, недељено тако Оном јунаку, који на Косову највећег јада Мурату охолом цару и његовој ордији зада. Осма јуначка игра кошија хитра бејаше. Џемила лепа за дар у кочија златних сеђаше, 400 Коју на мегдану Милош Џеладин паши доби, Када на Плочнику силу Турака сатре и поби. А поред ње и цветак Шера Хисара бајни Лепоту Хајшу исти задеси удес вајни. Први јунаци хитро и веселе одоше воље, Поносно јездећ низ равно и широко кошнјско поље. Напред je Мирча рођак Лазара славнога рода Силна крхата јаше таха и поносна хода. Напоред с њим од Сталаћа на дорату јаше Пријезда, Коме, на калпаку сија даница сјајна звезда. 410 Трећи je Орловић Павле на ђогату когьицу лаком;

119

Косово vu. Овужје Алла Арслана.