Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

С њим je KpyjàKOßHh, који утече доселе сваком Витезу поносне Босне и Тврткових других земаља, Па he и овде своју да прослави земљу и кра.ъа. Пети je Југовић Мирко на гојну и силну зекану. Шести je Ђорићу Лека, који бедoвију врану Снажном и гвозденом руком једва у строју држи. Мало je који коњиц од вижле му Рајне бржи. Господар Костура града он je из Србице рајске, Дивне где никад не вену мирисне руже мајске. 420 Тамо се прва нашег племена оггьишта здаше. ГЬега још свладале нису Мурата силнога паше. Join се он држи и срце верно за Српство му бије, Драгу и врелу крв за својега дара да лије. С малом од Костура четом и Србице чаробна града, Где но уз гьега кућа Хлапёна и Прељуба влада, Верношћу вођен, он je нашао стазе и пута, Да се до Крушевца спусти из оног забйчена кута. Напоред с њима јаше гиздаво момче туђинче, Царице Милице увек драго и мило љубимче. 430 Трновски цар Александар деда му славни беше, Мудар и уман ал’га Чивутке замке однёше. И његов отац, кад се Јеврејка дограби круне, Да je помётена земља страсну и данас куне, Када на трновски престо Јеврејкин пород доспе, Да се на бугарску земљу расуло и беда проспе, Да се са братом брат и отац са сином свади, Чему бејаху само Мурат и Турци ради; ГЬегов се отац испред маћије склони у бели Видин да с народом својим cpehy и несрећу дели. 440 Он као Србин, потбмак Немање дични и врли, Лазара кано брата, ко сестрицу Милицу грли. И докле Лазо милу и поносну ћерку Деспину Даде за љубу верну млађем Александра сину Онај првенца посла, Константина, Видина дику Лазару своме главару, првоме крста војнику, Да се на његову двору витештву лепоме учи, И да у делима рата десницу мушку мучи. И докле војска стаже из убавих крајева они’: ГЬега у Крушевцу жеља на кошији трчати гони. 450

120

Косово vu. Тркачи.