Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Лаких и штрих нога когьа он јаше чилаша, Докле са њиме гоне напоред до два кулаша Момчета до два, које једва науснида гари. Али за које би могла Џемила више да мари Него л’ за макар кога бркоњу набраних веђа, Jep младост младост тражи и срце у недрима вређа. Савиша једно а друго Завиша, слична имёна, Близанцн једног лика, да се и мајка рођена Помета често и туђим именем зваше их себи. Брижна да горих јада доцније било не би 460 Једва их смеде младе и женити; али за причу Снахе разазнају добро, имена која их се тичу. Никад младожење своје нису размениле оне. Ено их обе сада сузе у Звечану роне. У том са руменим лицем од жара и младићска стида Најмлађи царичин брат, и кријући очију вида, Стаде пред Милоша, да га за когьа Ждралина умоли, Те да на кошији свима јунацима данас одоли. Заман се либи и стиди жеље исказати своје; Милош му даде когьа чије брзине се боје 470 Увек тркачи, ал’ му науку строгу стави, Све до послётка да силног Ждралина по зади забави. Чини ли другше биће жалосне epehe у свему, Готову победу други однеће за цело гьему. Захвали Милошу Ненад, ал се не забрину много. Скочи на коша и брзо, колко je парип мого, Престрели поље трком, и Милошу немило паде, Детету лудом халу у невнчне руке што даде. У ред јунаци сада сташе и ватрене своје Когье умирише, да им у строју за потек стоје. 480 Докле и застава паде и raj тан пред кошијом пуче; Затутњи земља црна од копита бата и туче. Приличан део поља јездише напоред сложно, Ко je од кога бољи није разёзнати можно. Беху то одлични борци Душаније први јунаци. Дивота гледати беше. како их сунашца зраци Купаху кићене, дивне, збору на догледу делу. Кошије не беше таке никад у Крушевцу белу.

121

Косово vu. Ненад Југовић