Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Докле се на ]едйн пут ко ватрена муња сјајна Џилитну напред вижла стрелимице Лекова Рајна. 490 Лаких бедёви]а ногу одмаче напред у часу. Сложны 6apà6apHH ланад добрих јахача се расу. Међу тркачима врење и журно комёшаше наста; ' Последњи наже напред а први у последње заста. Орловић само зна, да првИ добитак не вреди, А Ненад памти наук, да се не нађе на беди. Но кад пребачено беше више од трећине пута И Александрова опет одмаче кобила љута Далеко разыграна тресући гривом и вратом, Срчана дивна, да се не може платити златом. 500 Орловић даде ђогу даха и снази му маха; Полете силни напред кано олујина плаха. Дивно ли беше гледат’ доброта коњица како Прилеже земљи и стаде гонити живо и лако, Када се осети стеге и уздице Слободан своје, Како ли стаде престизат’ парде по двоје и двоје. Ал му се ипак не да бедевија јоште врана. Али и нашто трудба ђогата коша ваљана ! Када у истоме часу, силан ко огњени змаје, Мину крај њега Ждралин, на земљу к’о да не стаје. 5К> Заман се Ненаде труди да вођицом халу свлада; Није то Милоша снажна већ детета рука млада. Зато и узману снагом и четири џиновска скока Веху му доста стићи и Рајну за тренут ока. И сада, ко да je хтеде охолу силан да казни, Што да о победи сања и пред њим да ò том булазни: Стаде je копитом тући и крочити више јој нё да. Последња мора бити. Ненад са ужасом гледа, Како му снага не стаса, силну савладати халу, Заман се труди да бесном узду прнтегне и жвалу. 520 Неред се начини грдни и докле се Ненад и Леко Пекљају, другн сви их обиђоше напред далеко. Ледени зној ми јунака проби, па остругом боцну Силнога коша, да му ребро о ребро шкљоцну. Силио се трже и пропе; никада такога јада НЬему ни сами Милош у невољи не he да зада. Три у висйну кошьа он се мушёвито хита,

122

Косово vu. Кошија.