Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

И резом оштрим злобно рану резаницу рецну. Црвена крвца врцну и ратницу до срца штрецну. Весело Бајазит кликну кад рањену крвцу јој зглену. И већ мишљаше да je храброст савладао њену. Али на његову клику Војсава гшевом тек плану. Победой целом и смрћу освётийе крвцу и рану. Ласта бедбвија коп.ъа четири у поље скочи. И докле Турчин вара победой памет и очи. -Млада }унйкаша доби времена топуз да трза, И да полёта на њ ко муња из облака брза. Ласта у часу темрем довати насатке вранца, -Убоде љуто у сапи коњица чила мегданца, Да с’ у висйну пропе од бола и далеко скочи. Млазом се крв из ране на зелену травицу точи. 190 Бајазит плахи на јаду, да коњица стегом савлйда. Тек сада виде како je страшна ]'унйкиша млада, Лавица оба љута разјарена борбом са њиме, С једном у руци сабљом нема се бранити чиме, Нити je кадар више да навали њеној одоли, Ни страшном топузу њеном, којим га наглица сколи. И први удар који на потиљак Турчину паде, Беше и последњи који њему јунакиња даде. Штитом он заклони змаја на златну лепосводну шлему, Али и ударац беше толико силан по њему, -200 Да се под убојем лови и сами челик дуббко Те слуби шлем јунаку у десно му слепо око. Змајево крило клону, змај понизи поносну главу, Алем челенка паде под ноге кошу у траву. Плахи се борац нија, ко да се шајком воза, Док се онёсвесо с коша на зелену травицу сроза. У страну скочи вранац и Слободан стега сад лети Пољем у трку право скритој у шумицн чети. Победа готова беше Српкиши и неоспорна. И она мбга јаком по ћефу и како je орна, 210 Живот поклоннтн или смрћу дарйвати Туре. Али док тако свладан он лежи под ногама цуре, Дотле и његови људи равно прекрйлише поље, Да господара отму од лавице која га коље. Али другарице й шој прилётеше, да je закриле.

197

Косово xi. Бајазнт побеђен,