Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Љуту отворите битку горске са змајеви виле. И докле свака рану а нека и две-три доби Ипак се Војсава с њима кроз ланац смртоносни проби. Петнаест Турака мртво паде од њина оружја. Безбројне ране спомен осташе њиног одужја 220 Турцима, који залуд храбре порббити хтеше. Нека се за то спасом царевог сина теше, Којега тешком муком себи повратише дерна, Довека да се сећа Војсаве топуза перна. А када мину метеж и војске се очисти поље С дванаест друга оста сетан и туробне воље На пољу Омеро сам и тешко му срцу 6ejàme, Што се погибијом њеном мегдан довршити шћаше Тако на превару срамно па још на рачун тему: Јербо на тегову реч и Војсава сверова свему. 230’ Мисли му одоше за том, нё знајућ куда да крене, Најпосле оде тамо куд с томе другарице тене Одоше зеленом гором. И чуда очёку]уЬ нова, Он се маглбвито нада срећна улбвити лова. Лагано пође устбпце за ратнидом дивном и бајном, Куд она мину ко стрела са дружином јадном и вајном. Крв му из рана грдних показује уздзна трага. Далеко тако зађе тражећи својега врага. Док наједанпут кроз лисје проређене шумице спазн, Како на пропланак диван врлетна стазида слази 24г Којом гДёше, и жагор уједно нејасни зачу. Срце му стрела мину а десница полете мачу. И давши друштву знак да ход и разговор мане Разгрну дугим копљем брснате пред собом гране, Да види, ко то жагор у пустнњи горице прави, И ко се тако сад на пропланку лепоме бави. Нуто! да голема чуда, што му с пред очнма створи! Војсава ту без оружја седи у зеленој гори. Збацила панцир и таман одело са рамена скида: Рагьена Горда и сама рану другарици вида. 251) Завој са мелемом ставља поврх резотнне љуте, :Мелем од уља и траве богородичине жуте, И благу од спориша кашу и листак од жиловлака И сок од дана и ноћи, уздање бона јунака, Од чега свака рана под завојем свиле зарасте

198

Косово XI. ОмЕР ЛУТА ЗА BOJCABOM.