Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Не мога ипак до конца остати сама без њега. 450 И једног јутра Стеви слуге дојавише верне, Да неко момче молбе жели поднёти му смерне, Да га за слугу прими: „Момче je за чудо мило, Депо и паметно, па се лудо од војводе крило, Што je уз војску нашу пристало незвано, само. Али се сада каје, и сви за ваљана га знамо.“ Мусићу беше оран таке разабрати гласе. Да се разговори сетан, одмах га пусти предй се. И виде да се добру залуд од њега не нада. Радосна срца гледа у очи момчића млада, 460 И лепо сведен мустаћ и ведро под калпаком чело. Види се да je збуњен а опет га погледа смело. Мери му витки стае и беседе речицу сваку, Докле му најпосле рече Мусићу Стево оваку: „Па добро, добри јуначе! Примићу тебе у службу, И нећу дагьу ни ноћу твоју отурати дрзокбу. Даћу ти плаћу и место часно у дружини радо, Какво join ником од слугу и верних другбва не дадб. Али ми мораш најпре одговор на три ствари рати, за које ерце највише моје мари. 470 Будет ли мудар и моје испуниш наде у тебе: Онда je евршено све и ти си ycpèhno себе. „Пре свега реци, ко ме највише чува и волн? Затим ко вара мене и највише памет ми соли? Најпосле ко ме жали да погнием највише, кажи, Брзо и кратко момче и изговор празан не тражи!“ Питања заиста ова тако су лака и проста, Али и чудна, да момче веома збуњено поста. Јасно je и то какви витез и одговор чека, И да на љубу своју мисли са пута далёка. 480 Да ли о њеној тајни нешто нaгàђa и слути?! Да л’ се на издају гадну и превару њезнну љути ? ! Заиста све му je знано, како га лаже и вара; Кушањем овим њу постйдети само се стара?! И што би могла на сва три питања одговор један Дати му потпун и вредан, за којим je жудан и жедан, И рећи, твоја љуба највише воле тебе, Jep ето како с тебе не знати већ ни за себе,

204

Косово xi. Незвано момче.