Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Страшна набујала река с планйна се высоких сјури; Устави кораке њему, и макар да колико жури Стићи на време до моста и прелаза једина вајна: Не стаже ипак, и брод му однесе вода издајна. Дошав до бродна места он развале само виде, И како талпа за талпом у неповрат мутни иде. Процвиле јунак млади и туга му уздаше уби, Што мора и ту време драгбцено лудо да губи. А млада љуба Драгбјла његова брза и страсна, Како нам каже прича и старине давнашње басна, 420 Која такбђе прелаз онај познаваше тајни: Брзо се реши на злочин и пође на посо издајни. Од свију слете пре на брзоме кошу до моста. Два три стреломета хода беху издајници доста. Па трже палу оштру и тупити поче јој реза О клинце моста да талпе ослободи стега и вёза, Брода да квари и војна у даљем путбвашу смете. Утруди малене силе зането страшћу дете, Нажуљи дланове меке и беле раскрвавн руке, Али и постиже цшь и задржа мргодне вуке. 430 Расклиматана прва мосница повуче друге, Подупираче за тим и талпе витбпере дуге. Али и она главой издају платити хтеде; Jep јој вэдурина, с којом дрско другбвати смеде, Поткопа стопе и собом стрмоглав с кладама поне. Драгојла поче у смртном страху у вртлог да тоне. Само да не беше узду својега коњица верна Зграбила, шћаше онде пропасти јадна и дерна. И да je добри кошиц не трже обали младу, Дунаву очла би место Крушевцу беломе граду, 440 Камо њен војно лети на кошицу крилатих ногу. Доцкан се покаја она и захвали миломе Богу, Што je од сахмрти спасе. А Стево се јада и вајка, Како га у зли час и премила родила мајка, .Да мора и ту да губи неколко дугих дана, Докле се воде оцёде с танина и далеких страна. Али и она млада, жртва и јада, Ma како себе и своје срце да знаде да свлада, Да се од војна крије и увек далеко да бега:

203

Косово XI. ДРАГОЈЛА ЧИНИ СМЕТЊЕ.