Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Смешаћеш с мојом крвцу из срца врелу, Ко да их обе једно тело у себи крило, Па их и обе онде умирућ заједно лило.“ 530 На ове речи момче десници руди му приђе, И докле делив на њу са румених усана. сиђе, Дотле и сузица једна војводи ороси руку, Што се од добра срца на сироту смилова пуку. А нико и не слути панцир шта под собой крије, Да испод њега срце Драгојле млађане бије, Да се под мушким одёлом женска лепбтија склања. Нико, ни војвода сами, о том нит мисли, нит сања.

206

Косово XI. Мусићев штитоноша.