Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

ДВАНАЕСТА ПЕСМА

Косанчић уходи турску војску и забринут цени њену величину, Муратове савезнике и необичне јунаке. Тако наиђе и на трг робља, где нађе своју вереницу Прехвалу и у журби, да њој будс у помоћи изда се сам Турциыа као ухода, који га заробљена поведу Мурату. Узбуна против ньега и Лазаревих посланика. Бајазит избавља Србе од сече. Дотле Војсава отме Прехвалу са трга и побегне са њом. Јунакиња Зелфида то спази и натури се да отме роба.

Лазови добри јунаци, Видосав, Крајко и Иво Далек превалише пут до Косова журно и живо. Али пре него у Турке зађоше, пре нег их страже Будне, обазриве среше, да питају, шта онде траже, Па да их Мурату као незване госте воде, Иван се издвоји сам и стазама другими оде. Ругьаву, суре боје опаклију бугарску врже Себи на плећа, коју склопљени гајтани држе Около снаге њему све до над стопала глежње. На главу шубару метну на завршне сведену режње, Како je носе Черкёзи из Мурата војске у рату. Начини с’ Турчин Иво и вођице отпусти хату, Па се лагано у метеж војске и народа крете. Нити га спази ко кад зађе у Мурата чете. И докле Цреп и Крајко одоше Мурату право, Он се по Косову ходећ задиви много и здраво Добрим јунацима, коњма, оружју и опреми свакој, Он, кој се нада за Србе победи брзој и лакој. Народе виде многе, да им се не зна ни броја, Оружја чудна, одела страна и свакога кроја.