Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Тако и они где падну, пустош им трагове каже. За ньима други нута истога никад не траже. Седмо су Кермиани од севера Фригије плодне, Коњици лаки јашу коње брзблетне, згодне. Славна од старине земља сад им je поприште рата, А мирни народ за сабљу место за ралиду хвата. Мида и Гордије, који кола човеку рад воза Први изумеше, сад би je клели са опаких гроза. Амура бега потбмци и Йсфендйара кнеза Осма су војска од које Понтус валбвити преза. Добри на мору пловци, гусари на шајкама лаким, Готови увек на шьачку и битку с јунацима сваким. Лепотом женском богат Кавказ и Ђурђија бајна, Питом, винбродни Крим и Византија горда и сјајна Дрхте од походе њине и откупом живе на миру, Који je увек скупљи силнику него пастйру. Девету војску потбмак Гази Челббије води, Која Калипољу морем од тржне Синопе броди. Од Пафлагоније то су празнбверни груби простаци, Али у боју слепо насртљиви добри јунаци. Претци им некада беху коњици славни на гласу, Сад им полудивље мазге по травним суватима пасу. Далеко чувене беху и тровесле њихове лађе, И шуме густе од јеле и кедра зимзёлене грађе. Али ни данас нису невешти броду ни мору: Острва цветна грчка, Јеладу и Свету Гору, Приморје Тракије плодне и далеки Египат робе, Груби и дивљи и пуни зависти увек и злобе. Најпосле од Никеје потбмци Кутулмиша Кана И Абуказема мудрог и храброга Сулејмана, Борци отпадника Христа, Грка Михајила Кеза, Који с Османом савез и братство неразлучно свеза, Ту су и сада, и сви су избрана војска, ваљана; Уздање прво су увек земљи и роду Османа. Уз ове, који сваки својега има султана, Двапут je толико других од Азијс далеких страна. Черкези, Асасйни и Бедујини и Фарзи, Сери и Курди, Табери, Ливанци, Огузи и Тарзи, Косово 14

209

Косово xi!. Карас, Кермиан, Амура, Челебија.