Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Ту су и чете од сјајног Багдада, калифе стола, Мосула, који свилом земље одева пола, И коме преко Тигра цветаше некад Нинива. Холикој сили се зајста препаде весели Ива. 100 Нишабур, Керасана алем драгбцени бајни, Питом и весели Халеб и Дамаск валёлепни, сјајни, И многи други чете и добре јунаке збраше. Четири од два туга стоје пред силнима паше. А нада свима са три црна од парипа репа Саруџа паша je, кога грли cyлтàниja лепа, Мурата ceja мила и који за славнога претка Onora Тогрула броји јунака и витеза ретка, Ком из признања слаби од Багдада калифа стари Када над бунтовним царством нё мота да господари, ПО Па му нишабурски лав од пропасти спасе престо, Уступи прво поред себе у држави место, И коме царских седам бш-ьиша златом откана, Koje носаше сам за знамење владарског сана, Обуче сам и двогуб положи мач му у руку, Те тиме поднесе грло под зубе крваве вуку, Да га од воље трпи за господара и цара, А сам о миру и рату .да се самовласно стара. Тогрула овог у слави синбвац још већма надмаши Али Арслан, чијег мача горда се плаши. Арслана син пак Малек и престо калифама зграбп Каим Бамрйлах светом кад премину благи и слаби. Тад Багдад поста бајног истока царица славна, Сама Византија беше спрам њега бледа и тавна. Али je пролазно све и Багдада слава мину; Малека силног потомак служи Орканову- спну. Народи насташе други и царства се дигоше нова, Како he некада место уступи™ другим и ова. Затим јеничаре виде Хришћана отета чеда. С пламом на лицу Иво млађане ратнике гледа, Који су срце силе турске и уздање цело. Гњеван посматра оружје и чуднога кроја одело. Па даље жури да јаде нё гледа големе впше. Једва му очи сузу над образом пламеним скрише. Сиахије потом виде, стрелце на коњима лаким, Којп са чаркањем борбу пркосно почну са сваким.

210

Косово XII. ОсТАЛИ САВЕЗННЦИ.