Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Све се о њега ломи и' оштрица свака се вије. Али му судба ипак спрема на Косову ЈАда, Она му каза да he од Милоша сабље да страда. Никог на свету он се до Милоша храброг не боји, За то и бега отуд, где витез на мегдану стоји. 180 Али je противу судбе залуду трошити труда, Нико се још не спасе од њеног неумитног суда. За тим и страшну ругббу краставог Сараџу виде, С којега нужна болеет на сваког муњбвито иде, Који се здрави с њим ил једе са њиме и пије. Страховом тај у боју боље нег оружјем бије. Мурат и сам се грози од напасти худе и гадне, И моли Бога тајом, да беда на Косову падне. Најпосле Мајасила турчена грчкога џина, Ћелавог, ћосавог виде, далеке Азије сина, 190 Коме лиитјива кожа црвено модро ce сјаје, И ветар љут од себе и паклену воњу одаје, Коју издржати нико није од Срба у стању, И која стогубо јаче гуши у боју и клашу. Тако посматра Турке и диви се војске силини С једног брежуљка Иво, па му се заиста чини, Да као листак сув са високе далеке горе Паде у ово грдно од људи непрегледно море. Заиста, што се јунаку десило никада није, Зби му се сад и ерце почему брижно да бије. 200 НЬему се чини, да je трунак од песка бедни, А око њега од љусди мравињак ври непреглёдни, У коме кркља рој, гадеж убйствена смера, Душмански туђи накот и свака белбсветска вера. Хесапи простор који покри силбсија така, Па му се чини да није остала добра ни шака Целога Косова, коју војска прекрилила није. Копља ко гора чарна а туг се до туга вије, Сјајно да замраче сунце, кад се у окршај крену. Хесапи војску Иво и мноштво и јачину њену. 210Па му се чини да и земљица црна сама, Стеше под теретом тешким, који јој грбину слама. И да je жељна, да je сунчева зрака обасја, Кад joj се скине с врата ненадна ова ужасја.

212

Косово XII. Необични ЈУНАЦИ ТУРСКИ.