Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Jep да се Господ накани с небесне своје висйне Јабуку бацит у вале непрёгледне људске пучине ; Неби му та на земльу доспела нити би стала, Већ би на добра јунака ил коњица бојнога пала. Таман он тако посматра силбсију војске и људи, И збиља сенчи м3/ чело, и последу даљину блуди: 220 Кад на ]едйн пут у војсци подаље за собой зачу Очајан женски врисак и стењање налично плачу. Иво се трже из мисли и тамо радознало пође, Беше му чудно, да тамо журе и други такбђе. С мукой се проби Иво кроз метеж до чуднога места, Одкуда опет врисак допре и писка не преста. Ту на чистйни једној робља се тржиште диже. Иван међ првима тамо брз и радбзнао стиже. На тргу беше младо робље у широко коло Стављено у два реда пред купце без хаљина, голо. 230 Дечаци анђелска лика, девојчице бајне и нежне, Момци у цвету снаге, ланце затёжуйи стежне, Који им режу бразде у удове млађана тела ; Невесте младе недара и грла подгојена бела; Девојке красне, које од очајна премиру стида, Очију с којих и купац и залудник лако не скида, Ко што ни бекрија лако нё склања уста са врга. Све то саблйжшива роба беше тог чуднога трга. Иван изнбнађен би на призор неббичне робе, Али се на скоро стресе и ноге му с’ одсекоше обе. 240 Од страха и од јада премре па с коњица скочи, И приђе ближе да види, да ли га варају очи. Дрхти и једва дише, и трећи пут загледа боље, И викну страшно, да се разлеже Косово поље, Када у првоме реду међу невољнима спази Прехвалу, девојку милу, како у прашини лази, Кријући тела стид и нёдара бајних наготу, И како прахом на земљи унйштава своју лепоту. Испуни претгьу Арслйн и његова сила груба, Када му дивна нехте милбсница бита ни љуба, 250 Посла je ту да узме жежено злато за дивну, И да искали тако душу на прелепој кивну.

213

Косово XII. Трг РОБЉА.