Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

ДРУГА ПЕСМА

Мурат се утабори на Косову. Пастирка јадна пада у турско ропство. Омер јеничарски ага, наилази на Ситници на Војсаву. Безуспешно напада на н>у и њену чету, јер му она начини штете и умакне. Настаје ноћ. Под Муратовим шатором држе Турин веће. Калил Ђендерија, мухур сахибија прориче будућност и описује српске јунаке и опасно ратовање с њима. Описује коња и оружје Милошево и прориче Мурату смрт на бојном пољу. У исто време Прехвала робује под шатором Арслана кана. Судбина њене другарице Добриле баца je у очајање.

Таман се сунце клоњаше миру и ноћишту своме, И златые последнее зраке сломи о високе Коме, Те да почине од пута без стазе по плавоме своду, Жарко да чело своје спусти у хлађану воду Бескрајног мора, да се новом свежйном окупа, Те новим сјајем да сутра на путару исту наступа; Када на Косово Мурат стиже са војском целом И измеђ Лаба и реке Ситнице заузе прелом. Куда са војском прође, куда му стопе газе; Пепео, пустош и згар му крваве прате стазе. ю Дању се дима стуб у облак заковитлан диже; Hohy пак пламени језик до крвавог неба стиже. То му je застава, то je знамење с киме се јавља Народу, који дом и житнице журно оставља, И драги имётак стечен у раду и лица зноју: Само да спасе живот и нејач огблелу своју. Стигнувши Косову вођа преодиице прве чете Крај свиленоруна стада пастирку млађану срете. -