Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Она са преслицом, вредна, за танким ко шибљика пасом, Веселим, join из пола детињског гр’оца гласом 20 С малим славу]ем на жбуну безбрижна .ту се натпёва. Таман јој млађано срце почео жар да загрёва, Таман пробуђена душа, једва и Hà свет стала, Поче да oceha живот, ко] до сада није ни знала, И да разуме тајне природе за њу нове: Кога то славу] песмом онако страсно зове, Грлица за што грче и зашто голубица гуче, Куда ]е крила носе и чему je срце вуче. Ново TajàHCTBCHO жиће jo] поче да струји кроз груди, Лепота њена се стаде из пупољка смерног да буди, 30 Да се у дивни цветак бајно и мило развија Миље и драж из целе прилике CTà да избнја. Кад на ]едйн пут све то оде у пуст}' маглу: Прекиде худо ропство срећу ]о] бујну и наглу. Гладни и вуцима равни Турци ]о] стадо бело Поклаше нёмилостйво до последњег јагњета цело. Заман ]е очајни плач и кукњава несрећне цуре: То тек на већи зулум распаљује грабљиво Type. И када покуша млада пред ужасом таким да бега : С места јој неда маћи синџира турскога стега. -10 С ужасом йзбезумжёна гледа на демоне ове, Како je с похоте смехом питају како се зове. .Ладна се зовем и довек остаћу јадница јадна, Докле год лица ваша мораднем гледати гадна!“ Одговор беше презрёжа девојчице младе и тужне, Мало час тако срећне сада пак јаднг и сужне. У том и војска цела Косову равноме стнже, И поред Ситнице воде белокриле шаторе диже. И док се ордија ту о ноћишту угодну стара, Омер, ]енйчарски ага, љубимац војске и цара 50 Пред четом одабраном спахија сјајних и славних Спусти се мало ниже кра] обала цветних и травних Ситнице воде у жене дубраве мрачне и неме Сада у сумрак првп у вечери чаробно време. Млађан je он и диван ко сунцем озлаћено вече: Иста на лицу му румен а плам се у очима стече. Бујна му коса чело високо заопточава,

Косово и. Пастирка јадна.