Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

A нйусница једва што даје сеновита јава. Младости бујне једрина са лица му мушког одсёва. Десница копље му носи, на сйбтьи одмара се лева. 60' С шегова оштра ока често и чудно кресне Час поуздаше и пркос снаге и крепости свесне, Час нека тужна и нйчим још не објашњива сета: Пролећном равна мразу по цвећу кад прво цвета, И кано слана што цвеће погубном корицом суши, Тако и њега неки терет и стеже и гуши. Ником га он не каже и на срцу брижно га крије, Кад му од несносне стеге започне живље да бије. Али ко очију има, да види и позна њима, Познаће, да му облак потајни душу обйма. 70 Снагу јуначку му краси одёло од млетачке свите, Рахт на убојну кошу златне и сребрне ките. Оружја бољега нема ни доглавник први до цара, Нит му се боље о слави у боју и мегдану стара. Преи му панцир златни од ударца самртна брани, Сребрна шина му ноге и голени коштане храни. Златни, с турбаном белим шлем му надвйсио чело, По ком je лего змај, те крваве чељусти смело, Пакленим језиком суктећ, страшно и претећ отвйра. С полурашйреним крилма чинно би с’ да се одмйра, 80 Кад се на задње канце опирао не би да скочи, И да противника зграби за грло огшен и очи. А да би скоку дао муше брзйну и снагу: О плећа подвијен реп je одупр’о младом јунаку. Тако je диван и силан војвода овај млади, Победа свуда га прати, где се о мегдану ради. За то га Мурат пази и чува ко рођена сина, И сан му даде are јенИчара слављена чина. Па, да се тако дичан покаже сада и боље, Спахија сјајних чету води на Косово поље. 90 На челу њима војску целу и јако обИђе, Докле да напоји коше на Ситницу хлађану сиђе. Нејак и мален дечко, неук да позна судбйну Доспе у јеничаре да душе и ерца празнйну Свету и срећну брзо испуни храном новом; Први у дружини да je јунаштвом и делом и славом.

27

Косово 11. Омер.