Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Копље у руци а штит на рамену челични носе. Оне у истом часу, коње да жедне поје, И да расхладе жегом лице опйл>ено своје, Снаге и нове свежине срцу да накнаде младом : Сишле бејаху води уморне трудом и радом. 140 Koja je лепша од које нё може судит’ ни знати Млађани Омер већ брзо сабље с’ бријеткиње лати. Покликну друштво и јуриш учини брзи и нагли. Девојке лепе у рујна сутоша чаробној магли, Готово часом онде онколи зид непроббјни. За мало па ће ропство њиховој славно] војни За навек кра] учинит’ и њихове руке беле Носиће ланце место сабље и крилате стреле. Али и Војсава вазда мудра и увек опрёзна, Богазе знајућ и стазе, Турчин што јоште не зна: 150 Beh на крилбногу Ласту скаче мушёвито брза, И бритку сабљу из кора готова за битку трза. Друштву јуначкоме кликну, свака да нишан хвата. Гордана разви стег знамёше борбе и рата. И младе ратнице већ на коњицу помамну свака Рукама левим кошьа оборише дуга и лака, Десницом оружје свака смртбносно оштро потёже. Усклик и претња из бела грла се бурно разлёже. Очи им севају муњом а обрве мрачне и црне: Облаци то су пуни дажда, што плахо врне. 160> Војсава храбра сабљом а Горда ко лавица љута Склоните кога судба нанесе пред њих са пута ; Хасо и Усо, браћа од оца и матере исте, Падају мртви и поље пред храбрима деклама чисте. Јоште и Муктар од руке Смеоне прелепе паде, Срећан и смрћу што таке доживе ненадне јаде: Jep кад joj хтеде дати ударац, да га запамти, Збуни се јадан од ока како joj сева и пламти. Сабља из руке му клону а гром му над теменом пучс, Паде у мекану траву и свест му за навек штуче. ito, Дотле и друге свака противника обори свога: Лзубица копљем свали Отмара с гојнога ђога, Достана Јусуфа смаче, Косара Јашара уби, Загорка ударцем једним младога Мехмеда згуби.

29

Косово п. Сусрет с Bojcabom.