Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Алах и пророк тако велики заповёда. Чак ни ти, царе, немаш куда из општега реда. 330 Жртвом у крви и ти ћеш, животом допринёти, Победа да се получи, да жељеној стигнемо мети. Победа скугоьа и дража тим и Алаху he бити; Али je извесна: залуд не ћете крви лити. И благо томе који за веру падне у боју! Срећан побёдилац прима Hà земљи награду своју. Али у борби пале чекају рајска поља, Где вечне дане трају, како им жеља и воља. Па може л’ зйгонётна земља и глуха и мрачна Стати на меру наспрам неба херувимска зрачна? 340 Пролазне земне и смртне шта су лепоте и чари Вечито према трајним, које ти време не квари?! Слабости свакој и смрти подложне земаљске жене Шта су спрам небесних, чија никад лепота не вене?! Према девојкама раја пуним дивоте и баја, Осмејак чији душу вечним блажёнством запаја, Шта су до сенка једна пролазне магле и паре? Шта je тренутак према вечности, слављенн царе? О благо теби, ако свётом у боју минеш, И смрћу својом с висйне протйвника својега сринеш. 350 Пророку ти ћеш пред лице увенчан славом стати. И прво место крај себе он he ти милостив дата.“ Тако у заблуди својој, јачој од воље и свести Божанством назва свога заноса празне вести Старина дервиш са тврдом вером у маглене снове. И када заврши исказ, кој лалама толико гове, Подиже очи к небу и обадве руке врх главе. Укочен оста и блед да сањари усред јаве. Замре му глас на уста и у грлу иза pece; Само се брада седа, ваљда од страха тресе, 360 Како те речи смеде изрећи ту пред царем, Зашто од прёдсказаша њега не штеди барем. „Алах je силан и један!“ са свих се страна хори. Он нека влада и воља његова нека се твори!“. Старчевим речима беше одговор целога скупа. Звекет оружја се диже усклик и потмула лупа. Док се на вику дервиш из заноса својега прену;

34

Косово и. Пророштво Калила Ђендерије