Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Задрхта, уздану тешко ; и хладан и врео на смену Обли га зној а лице му израза задоби нова. Овака беше даља беседа чудна ова ; 370 „Многе опасности ваше смеоне стопе прате. Многа од ђаура зла he имати храбри да пате. Није побёдити ласно војску што битку отвара Штићена вилама, којим наносите нё да се квара. Страшна je српска војска на сусрет која вам ходи : Берберске лавове љуте она у борбу води. Соколе она и орле суре и жеднё крви Изучи боју, да лакше Турчина сатре и смрви. Страшан je метеж и русвај борци што стварају таки. Лава и сокола има узй себе Југовић сваки. 380 Стари пак Луже тигра вавек и жедна и гладна Води на челичну ланцу и, зверка и гадна и смрадна Другога јела не зна до крви и турскога меса, Лэута и кигьена увек до зверства и рике од беса. Лер се ни ован ни коза ни телац за храну њима Не даје другше, нит je и сама разјарена прима, Осим у турске дреје смотану, истога лика, Као што je слика и прилика свакога нашег војника. Душмани наши их тиме уче, у метежу да се Бацају само на људе из наше војске и расе. 390 Није побёдити ласно силне јунаке таке, Којима виде сестре помоћи дају сваке, Као што je има дивну Љутовид, Лауш звати, Којега с најлепшом од ньих, Светланом судба збрати. Као што je Милош, убйца, крвбпија турски имйде. Турчину свакоме срце изломи страх у ко.мйде На сами спомен тога имена худог и мрског. Ислам се сав згрожава на душмана силног и дрског, Који не давно и тебе за срце уједе злобно, Сатревши цвет од војске ти, царе, на Плочнику кобно. 400 Којн од пасмине цара Тројана коњица јаше, А страшну стрелу и сабљу од небесна челика паше. „Коња на превару доби на домак планине Цера Тројанов пастир на пашу где ждрепца крилата тера Свакога јутра зором на цветку и роснату драгу. Ту скривен Милош у липе и брснате леске шипрагу 3»

35

Косово и. Ђендерија описује српску војску.