Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Неповерёгье бацит међ борце и војводе шине, Да се занесу јадом, да незнају слепи шта чине: Онда са пола муке наше и труда и крви Месеца сила he слуге крстове славно да см рви. „То вам je порука судбе. Она вам јасна и ведра Открива своје тајне, отвара своја недра. 490 То вам са неба звезде и наклони духови веле: Победу вама и славу, погйбао ђауру желе.“ Старина тако .сврши и опроштај узе од дара, Под шатор оде, да се о судби и надаље стара. За ньим и сви остали сваки на своју страну. Наскоро завлада мир у целоме широком стану. Мирно и Мурат заспа и нё усни судбу своју, Како he пасти й сам у крвавом овоме боју. Цели je око миран и сваки се саном крепи, За трёпавицу жудно трёпавица се лепи. 500’ Само под шатором силног Арслана Apànuje кана Несрећна Прехвала није ни мирна a није ни câna. Pboj трёпавице црне криоца ластавнце Не падају на очи на морске тргьинице. Румено лепо лице бледило туге јој пресу, A рујна уста више пољупца жудна несу. Чаробног нй њима вечно лебдива осмеха неста: Срейна девојка поста јада и туге невёста. Црна ко гаврана крило коса без икаква реда Сенчи јој високо чело и лица лепоту јој бледа. 510 Суза за сузом низ образ тугом замрачен се лије, Уздах за уздахом тешки из груди се болано вије. Душа у страху стрепи и једвице срце јој куца, Очајне речи једва шапатом дрхтећи муца. Лепе и беле руке ломи и крши очајно, Руке за грљење само створене слатко, бескрајно. Па ипак она и Тако тужна и бледа и бона Равна je светињи дивној крај божија вишњега трона. Али баш ужас ови, што je загушитн тражи, Страснога господадара њеног опасније дражи, 520 Да се наслади сласти на њеноме телу и лицу, Да створи од ње или жртву ил мученицу. Само из бојазни, да je суровост гьегова не би

38

Косово ii. Прехвала у ропству.