Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Нагнала драги живот сама да одузме себи, Да му je наглост и грубост опака не умртви, Даде он мира за ноћас немоћној својој жртви. НЗојзи не сиђе санак на препуне сузама очи. Док на }едйн пут јадна задрхта сва и скочи. Очајан врисак зачу другйрице њезине једне. Доказ и за њу: да може Арапин свё што год хтедне. 530 Прехвали обамре срце и крв се у жилама следи : Туна-у суседној шатри код Арапа другога седи Добрила, друга њена, и сад ce je бранити стала, И живот пре je дала него под срамоту пала. Можда се купа сад у својојзи крви јадна, Бранећи свети стид од душмана црна и гадна. Можда јој спаса, можда помоћи нема више, Мукама свладана можда јадница већ и не дише. А црна лица демон чађав из пакла црна Гледа и блене како заклана издану срна. 540 У том и лахор лагано на зефирним крилима пирну, Завесу проткану златом на вратима шатору дирну. Да ли то нё беше душа другарице, Добриле гьёне, Да није дошла, да je жалосну сад опомёне: Да joj у очају страшном нема ни спаса ни лека, Да у синциру ропства нема ни њојзи века. Затим пред очима сузним гьезиним створи се Иво, Мили њен јунак и срце joj закуца бурно и живо. Витез у пуном cjajy мушке лепоте своје Пред жом у оклопу стоји челично плаветне боје, 550 У ком га некада срећна, скоро још невино дете, Виде кад први пут крете у бој одабране чете. Отац га гьезин мили дочека тад у свом граду, И својом мишицом старом поможе гьегову младу. И оба здружена тако праћаше ратна cpeha, Докле младићу старац за невесту ћерку ooèha, Чим се савлада Турчин и Мурата сила оббри. Такав се й сад он пред очима њенима створи. Лице му сенчи брада ократка свилено плава, А под мустаћем танким на уснама осмејак спава. 560 Поносно чело од сребра кацига с челенком кити; Крилата гуја на њој од ударца војводу штити.

39

Косово п. Прехвала у ропству.