Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Тако у немару она проводи млађане дане. Али се често мора рахатлука свога да мане, Jep je одређена судбом, да увек по кога јунака Штити и брани од беде и свакога јада опака. Али и од кад je дивна, на спас и Hà cpehy свету, Настала тако у бајну вилинске младости цвету: Никад још тако радо, срдем и душом целом, Снагом и бићем својим и духом и вилинским телом 140Заштите своје моћне никоме није дала, Противу напасти сваке, противу беде и зала, Као но љупке и миле Лоубљане славноме кнезу, Храбром и дичном јунаку Лаушу младом витезу. Срећан љубимац њен он и мену славе стече. Штирија земља, и Крањска много му похвале рече. Питомо, благом сваким изобилно љупко примбрје, Земља Хрватска и кршно, чаробно њено Загбрје; Све je то пуно хвале о младом и дичном јунаку И о Светлани вили у плавоме неба зраку, 150 Која ко увек и сада, позиву својему верна, Лебди над њиме мила и светла ко звезда вечёрна, Да се задиви свет на чудну, јединствену дружбу, Бесмртна вила где иде смртном јунаку у службу. Често над војводом младим и лепшим од сваке девојке Јави с’ у сунчеву зраку гиздава слика лепбјке. Крилима зрачним се носи пуна лепоте и чара, Муњом се игра и грома пуцањ пред њиме обйра, Да га заштити од сваке напасти, зала и беде. С дивљењем чудо лепоте витези Лазови гледе. 160 Али гле јада, док се ту купе јунаци врли, Мусића Стеву на кули високој невеста грли. Њега од Мајдана златног с војском још узданом нема. Како и не! та у бој млада га 'љуба опрёма! Дивна и мила и једва пре петнајест прекратких дана Тек и довёдена тему из далеких Загорја страна; Она се растати мора с милим и дичним војном, Спремити њега да иде са војском и дружином бојном; Да се из њенога страсног отргне загрљаја, Од ње да оде а она да мре од јада и ваја. 170« Ах таки пос’о Драгбјла нерадо млада обавл^а;

45

Косово in. Вила Светлана.