Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Троглаву халу њини оштри сасекоше мачи Али из аждаје скочи вепар да ловце потлйчи. 480 Докле га хитри загари свладаше, да му утробу Кидају крвавим зубма и да je бесни позобу. У том из вепра лисац испаде космата репа, Али га лаких ногу хрт у три скока склепа. Раздра му грзщи и крв на земљицу проли му црну. На то из лисице утва црнога перја прну. Ловци- за њоме брзо пустите сокола сива, Расу се перје и она у канце му допаде жива. У њој и врабац бејаше и Хомол му заврну шију: У том и Јакомир скапа и оде пред свога судију. 490 И сад осуђен на ропство он je, ком снага у жапцу Беше а вёличаво срце у ништавну врапцу. ' Тако je, Марко, на свету и међу људима свима: Сила што највише плаши најмање срце има. Често се она надува као та хала од жапца, ' Ал јој у истини срце кано у беднога врапца. v Ево ти једног и кидне л’ обесни цин на тебе: Стегни га за врат и он he дрхтати сам од себе. И поред васколке снаге тебе ће да моли, Милостив да му будет, јер срце га ужаснсь, боли. 500 „Така je силном судбйна за велике грехове оне. Други je Будимир џин. Ах тај ти се некада поне Толико снагом и силом осион, да се смеде Машити самога сунца и њиме овладати хтеде, Дане и ноћи да дели кад му je воља свету. Сам Усуд једва свлада бунтовну неман клету. Која му хтеде свет у пепео сами да спржи, Када уз лице земљи сунашце узе да држи. Зато je сада осуђен, за казну, да довека мота Дневи и ноћи на тешко мотовило вечна живота, 510 И докле света и века, неба и земље траје, Не зна и неће знати одмор и санак шта je. Он he те молити много, да га одмёниш за часак, Заводљив, чаробно тужан биће му прозбе гласа к, Hebe ни суза жалит’ и њих he ти потоком лита. И ти hem милостив, Марко, старцу у невољи бита. Jep ти без његова свёта даљег путбвања нема.

54

Косово in. Џин Будимир.