Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Зашто га тако млада и храбра и толико славна, Снагом громобоју слична a ЈБељи лепотом равна Не може звати уз Вука и Стевана истинским сином. А не зна да ни младић жељом не гори му ином. .20 Несташни Љељо je давно јадовитим луком и стрелой Расуо љубави страст и пламен по бићу му целом. Он са Оливере тужи, гине и јадује јаде. Она од стреле исте срцёломне згођена паде, За срдем срде од првог сусрета чезне и жуди; Уздах за уздахом лети из бурних и млађаних груди. Царева лепа шћерца од оног судббносног тика, Када му први пут виде стаса и мушког лика, Успламте светим планом свемоћне љубавне страсти, С даљином, с растанком која не чезне већ б)жти и расти. 30 Беше то равно пре две брзолетне године дана, Када je јездио топрв до царева славнога стана. Крушевац бели га тада ко царева познаде госта ; Части и гозаба беше у господе 3à њега доста. С Лазом тад савез против Угра и Турчина склопи, Здравицу многу и братску добрбдбшлицу попи. С властелом светлом тада од царева дома славна Често иђаше у лов из Крушевца града главна. Јастребац тада га виде, како за кошутом јури, Како под облаком ор’о од стреле му пада сури, Како ни медвед ни вук му нё мога задати страха, Како од шале свлада вепра кривозуба плаха. Рукама голим зграби и снажно о ледину тресну За уши нераста, затим гадаром оштром га шьесну Баш преко врата гојна, где му се глава зглоби С дивовске снаге телом; и оштрицом све то проби. Оде на једну страну главурина с пеном на жвали, А тешки труп се на другу немоћно npyhajyh свали. Витези српски што се десише ту у близйни Сви се задйвише чуду, прёд њима што се ту чини. 5о Милош од свију први снажноме приђе младићу Десницу пружи јуначку и честита Љубљане тпћу, Како ко нико досле paajâpeny зверку смири. Хвала се та и слава брзо по Крушевцу шири. Свакоје срце за жиме закуца топлином милом.

о 8

Косово IV. Љуткова јунаштва.