Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Лепојке дуре редом клону пред чаробном силом НЬегове ретке лепоте и попоена лика и стаса. Али од свију тако бајних занбшљива краса, Царева шћерда мила чезне за њиме и гори Внше и грђе; од свију жуд je по највећма мори. 60 И када оде, кад га дома испратише браћа, Када се деклама ерце другим јунацима враћа. И док се one поје сластима љубави свеже: Царевој млађаној кћери у грудма je теже и теже. Она му верна оста и ерце му сачува чисто, Докле и матери дана једнога повери исто. Тада на недрима мајке страсно заљубљено дете Повери шта јој младог живота радости мете. Поток од суза њојзи на грудма уз исповест проли, Докле за чедо матер започе ерце да боли. 70 Онај јој лепо и плачно лице и очице сјајне Узе у нежне руке и прочита скривене тајне. Па када мудрим оком матере добре и брижне, Матере срећи свога детета довека стижне, Продре у душе дубину и познаде сву величину Страсти и љубави њене и надања у њу силйну: Целивом врелим на уста миломе детету паде. А затим небројно пута љубити образе стаде. Делећи тајну са њоме и љубави њене не брани. Докле не дођоше опет виђења срећнога дани, 80 Кад јој га чарне очи згледаше жива и здрава, Како пред војском својом беснога јаше Жерава. Како ли закуца ерце бурно у младе девојке, Како л’ застрёпеше груди и дрхташе недра и дојке! Како ли целу снагу струја подиђе нека Тиха и слатка и тако блага и пријатно мека За искушеньем тврдим, и живота новое јој даје. А звезда наде тако мило у даљини сјаје. Тако je склопљен савез истих и нада и жёл>й Чудан међу њима а без протйвника, непријатбља. 90 Истом јер циљу и мати тежи крај милосне кћери, Цара младићу вуче ерце у једнакој мери, Љутко пак не зна да ли више рад боја и рата Или рад лепе декле гони ветрбвита хата.

59

Косово IV. ОлИВЕРИНА ЉУБАВ.